Карађорђевић, Павле

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Карађорђевић, Павле

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Karađorđević, Pavle

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1893-1976

Историјат

Кнез-намесник Краљевине Југославије после убиства краља Александра I Карађорђевића 1934. до 27. марта 1941. године. Једини син кнеза Арсена Карађорђевића, рођеног брата краља Петра I. Велики познавалац сликарства и уметности уопште.
Основно школовање започео је у Лозани, након доласка династије Карађорђевић на престо 1903. године, школовање наставља у Београду. Матурирао је у Другој београдској гимназији 1912. године. Након гимназије одлази на студије класичних наука на Оксфорд, али се са почетком Првог светског рата враћа у Србију. Због осетљивог здравља није био у војсци, већ је обављао дипломатске мисије у Риму и Лондону. По завршетку рата вратио се на студије у Оксорд које је и завршио 1922. године.
До атентата на краља Александра I 1934. године, уопште се није бавио политиком већ је живео повучено са својом породицом. Из брака с грчком принцезом Олгом имао је синове Александра (1924—2016), Николу (1928—1954) и кћер Јелисавету (1936). После атентата у Марсељу према опоруци краља Александра постао један од тројице чланова намесништва у име малолетног краља Петра II. Убрзо се наметнуо као једина стварна власт у Краљевини Југославији. У спољној политици проводио је политику отклона од Француске, покушавајући да одржи неутралност у све сложенијим европским околностима. Свестан унутрашњих слабости државе и њене рањивости у случају рата, покушао је решити националне проблеме у Југославији. Резултат његових договора са Влатком Мачеком било је стварање Бановине Хрватске 1939. године, као први корак у будућем преуређењеу централизоване државе. У свом деловању као реални политичар суочавао се с великим отпором српских политичара, посебно радикала. Увидевши да Велика Британија нема намеру да заштити Југославију, заговарао је приступање Тројном пакту, што се и догодило 25. марта 1941. Само два дана касније, оборен је с власти војним пучем, који је народ масовно подржао. Кнез Павле је након државног удара ухваћен и протеран у Грчку. Уследио је немачки напад на Југославију 6. априла 1941. и капитулација након само 12 дана. Павла су из Грчке британске снаге одвеле у Кенију и држале у заточеништву за време Другог светског рата. Након пуштања живео је у Француској, где је и преминуо 1976. године.

Места

Санкт Петербург, Русија, рођен 15. 04. 1893.
Неји, Француска, умро 14. 09. 1976.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Повезани ентитет

Карађорђевић, Јелисавета (1936-)

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Карађорђевић, Јелисавета је дете од Карађорђевић, Павле

Датуми везе/односа

Опис везе

Повезани ентитет

Карађорђевић, Олга (1903-1997)

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Карађорђевић, Олга је супружник од Карађорђевић, Павле

Датуми везе/односа

Опис везе

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

27. 05. 2019.
28.12.2020

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

Српски биографски речник 4 (И-Ка), Нови Сад, 2009, стр. 836-839.

Напомене о одржавању

1905к103, 2012р030, 2105р103,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC