Нинчић, Момчило

Identity area

Type of entity

Person

Authorized form of name

Нинчић, Момчило

Parallel form(s) of name

  • Ninčić, Momčilo

Standardized form(s) of name according to other rules

Other form(s) of name

Identifiers for corporate bodies

Description area

Dates of existence

1876-1949

History

Професор економије и политичар, председник Друштва народа 1926-27.
Студирао је право и докторирао на Сорбони. Био је универзитетски професор и више пута министар у Краљевини Југославији, као члан Народне радикалне странке. Током Другог светског рата, био је члан југословенске избегличке владе као министар спољних послова. За време рата је подржавао покрет Драгољуба Михаиловића. После рата је на Београдском процесу је у одсудсву осуђен на 8 година робије. Нинчић је умро у егзилу у Швајцарској 1949. Српски суд је 2006. године поништио пресуду из 1946.
Син Арона (1845—1906) и Пауле. Његов отац Арон био је министар правде 1895—1896. године и сенатор 1903. године. Момчило Нинчић завршио је основну школу у родном граду, а гимназију у Београду. Студирао је права и стекао докторат у Паризу. Био је професор универзитета (од 1902), а затим министар финансија (у неколико наврата у периоду 1915—1919), грађевина, просвете, правде, трговине и индустрије и, најдуже, иностраних дела. Бавио се и економском историјом. Главна дела: О порезу на приход, с погледом на наше законодавство (1901), Систем непосредних пореза у Србији (1903), Историја аграрно-правних односа српских тежака под Турцима (1920).
Приликом проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. био је један од шест чланова одбора, као представник Владе Краљевине Србије, који је требало да утврди начин како да се уједињење прогласи. Представници Владе Србије били су још и Стојан Протић и Љубомир Јовановић, а представници Народног вијећа Анте Павелић, Светозар Прибићевић и Јосип Смодлака. Момчило Нинчић је изабран за првог министра финансија Краљевине СХС у концентрационој влади Стојана Протићa. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 16. фебруара 1937. године.
После војног пуча којим је оборена влада Драгише Цветковића због приступања Краљевине Југославије Тројном пакту, Душан Симовић је образовао владу од истакнутих представника свих значајних политичких странака, доделивши Нинчића ресор министра спољних послова. Нинчић је био у групи политичара који су хтели да Југославија испуни обавезе преузете ступањем у Тројни пакт очекујући да ће на тај начин сачувати мир и територијални интегритет земље. Нинчић је по Симовићевим налогу имао задатак да објашњава представницима сила Осовине да се војним пучем спољнополитичка оријентација Југославије не мења и да ће она остати неутрална и у пријатељским односима са силама Осовине. Тако се 30. марта срео са немачким послаником Виктором фон Хереном коме је предао ноту југословенске владе на коју Немци нису никада одговорили.
Суђено му је 1946. у Београду и одузета му је част и достојанство. Преминуо је 23. децембра 1949. године у Лозани у емиграцији. Рехабилитован је одлуком Окружног суда у Београду 2006. године.

Places

Јагодина, рођен 29.05/10. 06. 1876.
Лозана, Швајцарска, умро 23. 12. 1949.

Legal status

Functions, occupations and activities

Mandates/sources of authority

Internal structures/genealogy

General context

Relationships area

Access points area

Occupations

Control area

Authority record identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Status

Draft

Level of detail

Minimal

Dates of creation, revision and deletion

1. 11. 2018.

Language(s)

  • Serbian

Script(s)

  • Cyrillic

Maintenance notes

Опис урадио Душан Никодијевић.
  • Clipboard

  • Export

  • EAC