Књижевни и ликовни критичар. Пошто је завршио студије на Великој школи у Београду и Филозофски факултет у Паризу, 1893. године постао је професор Високе школе, односно Универзитета (од 1905). Предавао је француски језик, општу историју, упоредну књижевност, теорију књижевности и естетику. Током 1914. године постао је и редовни члан Српске академије наука и уметности. Покретач и главни уредник Српског књижевног гласника (од 1901), као и ПЕН клуба, Друштва за живе језике и књижевност, Collegium musicum, Друштва пријатеља Француске. Значајна је његова „Антологија новије српске лирике“ која је изашла прво у Загребу, 1911. године, а затим и у Београду, 1912. године.