Подручје идентификације
Сигнатура
Р 633/III1/112
Наслов
Потврда да је дописни члан Српске академије наука
Датум(и)
- 1945-05-27 (Стварање)
Ниво описа
Јединица
Обим и носач записа
Подручје контекста
Назив/Име ствараоца архивске грађе
(1882-1945)
Биографија
Рођен је у Београду 12. фебруара 1882 године. Основну школу завршио је у Нишу и Врању. Гимназијско школовање започео је у Београду, где су му професори цртања били Ђорђе Крстић и Павле Убавкић, али је четврти разред гимназије положио тек 1911. године у Чачаку. Прво уметничко образовање стекао је у Српској цртачкој и сликарској школи Кирила Кутлика, коју је завршио 1905. године. Као државни стипендиста школовање је наставио на Академији ликовних уметности у Минхену од 1905. до 1909. године. У припреми за Академију похађао је и приватну школу А. Ажбеа. По повратку у Београд 1909. године добија посао као наставник на Уметничко-занатској школи у Београду где ће радити све до 1939. године. Током Првог светског рата радио је као статистичар у војним болницама у Нишу и Приштини, са војском се повлачио до Призрена, али се почетком 1916. године враћа у Београд.
Члан друштва "Лада" постаје 1909. године, један је од оснивача Удружења ликовних уметника 1919. године а једно време и његов председник. Дописни члан СКА 1922. године. Између два светска рата посебно је радио на популарисању графике.
Први пут је излагао на Првој југославенској уметничкој изложби 1904. године, а потом је присутан на свим репрезентативним изложбама српских и југославеских уметника. Самостално је излагао у Београду (1919, 1923, 1925, 1926, 1928, 1933), у Вршцу (1928), Новом Саду (1936). Ретроспективне изложбе су му приређене 1956. и 1976. године. Илустровао је књиге и објављивао је цртеже по разним часописима. Објавио је три мапе репродукованих цртежа и две мапе линореза. После Другог светског рата објављена је мапа "Цртежи и графика Љубомира Ивановића".
Умро је у Београду, 23. новембра 1945. године.
Члан друштва "Лада" постаје 1909. године, један је од оснивача Удружења ликовних уметника 1919. године а једно време и његов председник. Дописни члан СКА 1922. године. Између два светска рата посебно је радио на популарисању графике.
Први пут је излагао на Првој југославенској уметничкој изложби 1904. године, а потом је присутан на свим репрезентативним изложбама српских и југославеских уметника. Самостално је излагао у Београду (1919, 1923, 1925, 1926, 1928, 1933), у Вршцу (1928), Новом Саду (1936). Ретроспективне изложбе су му приређене 1956. и 1976. године. Илустровао је књиге и објављивао је цртеже по разним часописима. Објавио је три мапе репродукованих цртежа и две мапе линореза. После Другог светског рата објављена је мапа "Цртежи и графика Љубомира Ивановића".
Умро је у Београду, 23. новембра 1945. године.
Назив/Име ствараоца архивске грађе
(1841-)
Историјат ствараоца
Историја САНУ почиње 7. новембра 1841. године када је основано Друштво српске словесности (ДСС) са циљем да проучава српски језик и на њему пропагира науке. ДСС је према областима деловања било подељено на пет одсека, а од 1847. године резултате свога рада је објављивало у Гласнику Друштва србске словесности. Због јачања либералне струје у ДСС, која је била критички усмерена према владајућем режиму, Друштво је суспендовано јануара 1864. године. Његов рад је настављен 29. јуна исте године оснивањем Српског ученог друштва (СУД) које је наставило послове на прикупљању и објављивању докумената о српској историји, географији и етнографији, и продужило издавање Гласника. Чланови Друштва нису се слагали са његовим основним задатком – либерали су веровали да је просвећивање народа њихов основни задатак, док су конзервативци прокламовали научни рад. Будући да су разлике биле непомирљиве, основана је1886. године Српска краљевска академија (СКА), а СУД је постојало све до 1892. године, када се спојило са Академијом. СКА се састојала од четири стручне академије – академије уметности, академије природних наука, академије друштвених наука и академије филозофских наука. Под њеним кровом започела су бројна систематска и дугорочна истраживања, од којих нека трају и данас. После Другог светског рата званичан назив Академије промењен је у Српска академија наука, а од 1960. године у Српска академија наука и уметности (САНУ). Поделу на стручне академије заменила је подела на одељења, којих данас има осам.
Историјат фонда
Подручје садржаја и структуре
Оквир и садржај
Вредновање, излучивање и рокови чувања
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Допуне
Не очекују се допуне.
Систем сређивања
Подручје услова приступа и коришћења
Услови приступа
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Услови умножавања
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Језик грађе
- Српски
Писмо грађе
- Ћирилица
Напомене о језику и писму
Физичке особине и технички захтеви
Информативна средства
Подручје сродне грађе
Постојање и локације оригинала
Постојање и локације копија
Сродне јединице описа
Подручје напомена
Алтернативни идентификатор(и)
Приступне тачке
Предметне приступне тачке
Приступне тачке назива/имена
Приступна тачка жанра
Идентификатор описа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Извори
Лисни каталог НБС.