Рођен је 16. јуна 1859. године у Вршцу. Гимназију је завршио у Бечу и похађао приватну цртачку школу, а 1877. године уписао је Царску ликовну академију. Од 1880. године похађа Мајсторску школу Леополда Карл Милера на истој академији, где је и насликао слику "Рањени Херцеговац" која је добила сјајне критике. Због болести и исцрпљености лето 1882. године проводи у Вршцу где је насликао композицију "Мачевање", а потом путује по Црној Гори и Старој Србији. Од 1883. године ради у Лондону за познатог трговца сликама Томаса Валиса у чијој је галерији излагао. Крајем 1885. и почетком 1886. године путује по Северној Африци где је нашао инспирацију и урадио скице за будућа дела као што је "Кротитељ змија у Мароку". По повратку у Европу слика у Минхену где су му боравила и друга два брата Станислав и Милан. Тих година и много путује по Европи, зна се да је био у Црној Гори где је урадио скицу за "Кићење невесте", потом је боравио у Паризу, пропутовао је Италију, Грчку итд. Изабран еј за дописног члана СКА 1888. године, а већ следеће путује са сликарем Францом А. Рубоом на Кавказ и борави у Тбилисију. Крајем 80-их година на затев Рудолфа, престолонаследника Аустро-Угарске путује Истром и Далмацијом где ради скице за публикацију "Аустрија у речи и слици", те је до 1890. године урадио 12 студија. Овај период стваралачког живота крунише великом изложбом у Београду 1893. године када је промовисан и у редовног члана СКА.
Од 1895. године посвећује се монументалном сликарству и израђује две композиције посвећене Таковском устанку. Већ следеће године за потребе Миленијумске изложбе поводом досељавања Мађара на ове просторе ради композиције "Сеоба Срба" и "Вршачки триптихон". Потом ради иконостас цркве у Долову инспирисан мотивима боја на Косову 1389. године, али и композицију " Furor Teutonicus" инспирисана Вагнеровим Нибелунзима. Већ следеће 1899. године прихвата да за потребе Краљевине Србије и њеног представљања на Светској изложби у Паризу уради композицију "Крунисање цара Душана 1345." ("Крунисање цара Душана за цара Срба, Грка и Бугара") за коју је и награђен златном медаљом. По завршетку Светске изложбе у Бечу 1901. године одлази на пут по Америци где је сликао протрете међу којима и Михаила Пупина и његове ћерке Варваре. У Европу се враћа 1903. године и ради иконостас Саборног храма у Новом Саду, али и портрете црногорске владајуће породице. Потом је радио и иконостас цркве у Сремским Карловцима. Први светски рат је провео главном у Бечу и у Швајцарској, да би се 1917. године оженио Хермином Муни Даубер у Будимпешти. После рата углавном борави у београду, бечу и Вршцу и слика портерте, међу којима и владајуће династије Карађорђевића. Други светски рат је провео у Бечу.
Умро је у Бечу 30. новембра 1957. године