Јовановић, Паја

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Јовановић, Паја

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Jovanović, Paja

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

  • Јовановић, Павле

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1859-1957

Историјат

Рођен је 16. јуна 1859. године у Вршцу. Гимназију је завршио у Бечу и похађао приватну цртачку школу, а 1877. године уписао је Царску ликовну академију. Од 1880. године похађа Мајсторску школу Леополда Карл Милера на истој академији. Од 1883. године ради у Лондону за познатог трговца сликама Томаса Валиса у чијој је галерији излагао. Крајем 1885. и почетком 1886. године путује по Северној Африци где је нашао инспирацију и урадио скице за будућа дела као што је "Кротитељ змија у Мароку". По повратку у Европу слика у Минхену где су му боравила и друга два брата Станислав и Милан. Тих година и много путује по Европи, зна се да је био у Црној Гори где је урадио скицу за "Кићење невесте", потом је боравио у Паризу, пропутовао је Италију, Грчку итд. Изабран еј за дописног члана СКА 1888. године, а већ следеће путује са сликарем Францом А. Рубоом на Кавказ и борави у Тбилисију. Крајем 80-их година на затев Рудолфа, престолонаследника Аустро-Угарске путује Истром и Далмацијом где ради скице за публикацију "Аустрија у речи и слици", те је до 1890. године урадио 12 студија. Овај период стваралачког живота крунише великом изложбом у Београду 1893. године када је промовисан и у редовног члана СКА.
Од 1895. године посвећује се монументалном сликарству и израђује две композиције посвећене Таковском устанку. Већ следеће године за потребе Миленијумске изложбе поводом досељавања Мађара на ове просторе ради композиције "Сеоба Срба" и "Вршачки триптихон". Потом ради иконостас цркве у Долову инспирисан мотивима боја на Косову 1389. године, али и композицију " Furor Teutonicus" инспирисана Вагнеровим Нибелунзима. Већ следеће 1899. године прихвата да за потребе Краљевине Србије и њеног представљања на Светској изложби у Паризу уради композицију "Крунисање цара Душана 1345." ("Крунисање цара Душана за цара Срба, Грка и Бугара") за коју је и награђен златном медаљом.

Места

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

07.10.2019.
23. 11. 2020.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

Српски биографски речник, т. 4, стр. 595-598.

Напомене о одржавању

1910лк030, 2011р030,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC