Сликар. После Октобарске револуције емигрирао у Југославију. Живео најпре у Велесу (данас у Македонији), а од 1930. године у Београду. Од 1922 до 1927. је са групом руских уметника копирао фреске у српским средњовековним манастирима и црквама. Од децембра 1931. до јануара 1932. године је осликавао Цркву на Опленцу, током 1934. Цркву на Дедињу, а 1938. цркву Св. Саве на Врачару.

Барон, пуковник, учесник Првог и Другог светског рата, као и грађанског рата у Русији. У емиграцији сликар - иконописац. Његова породица припада племству прибалтичких Немаца. Образовао се у војним академијама и 1913. године постаје потпоручник и с тим чином ступа у Први светски рат. Током грађанског рата бори се на страни "белих" и 1919 постаје артиљеријски пуковник. Следеће 1920. године, преко Истанбула емигрира у Југославију. Члан је Удружења рускух официра и наставља своје уметничко школовање на Париској академији. У Другом светском рату се борио као официр Руског заштитног корпуса на страни Немачке. По завршетку рата емигира у Салцбург где и умире. У Југославији је иконописао многе цркве и манастире, а најзначајнији су његови радови у Црквама на Опленцу и Дедињу. После Другог светског рата је иконописао руске цркве у Бриселу и Салцбургу.