Identity area
Reference code
Title
Date(s)
- 1971-2011 (Creation)
Level of description
Extent and medium
Context area
Name of creator
Biographical history
Владимир Пиштало је српски књижевник и амерички универзитетски професор. Тренутни је управник Народне библиотеке Србије.
Рођен је у Сарајеву 8. маја 1960. године у породици Боривоја Пиштала, универзитетског професора, и Мирјане Пиштало (рођене Вуковић), професорке. Основну школу завршио је у Краљеву (1966–1970) и Београду (1970–1974). Гимназију (1974–1979) је завршио у Београду. Студирао је на Правном факултету у Београду и на Правном факултету у Сарајеву, где је дипломирао у јануару 1985. Године 1993. мигрирао је у САД, а 1995, као „странац изузетних способности”, постао је „стални резидент” САД. Одбранио магистарски рад из области социологије уметности у јулу 1995, те докторску дисертацију из историје питања о три идентитета српских исељеника (српском, америчком и југословенском) у децембру 2000. на Универзитету Њу Хемпширу у САД.
Каријера
Пре него што је отпутовао у Сједињене Америчке Државе 1993, радио је као уредник у часопису Књижевна реч (1986–1990), уредник културне рубрике Железничких новина (1987–1992), уредник у магазину Дело (1990–1992) и активно и критички коментарисао крвави распад Југославије у својој колумни у часопису Време.
У САД радио је као вођа пројекта Одрживи развој и култура на Институту за одрживи развој Универзитета у Њу Хемпширу, Дурам, (1996–2000). Био је предавач америчке, руске и светске историје на Универзитету у Новом Хемпширу, Дурам, (1997–2002). На приватном Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, био је професор америчке и светске историје (2002–2020).[3] На седници Владе Србије 4. фебруара 2021. именован је за вршиоца дужности управника Народне библиотеке Србије, а од децембра 2021. је управник Народне библиотеке Србије. Као управник Народне библиотеке Србије, залаже се за обнову Библиотеке на Косанчићевом венцу.
Књижевни рад
Објавио је прву причу у Књижевном магазину 1978. а прву књигу 1981. Као студент постаје ко-оснивач књижевне групе Београдска Мануфактура Снова. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су романи "Тесла, портрет међу маскама", "Миленијум у Београду" и "Венеција" и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика. Роман "Тесла, портрет међу маскама" има чак 16 превода, а "Миленијум у Београду" 7 превода. Француски превод романа "Миленијум у Београду" био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина“ за најбољи преведени роман на француском језику за 2008. годину. "Миленијум у Београду" заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом "Крај века". Његов роман "Сунце овог дана: писмо Андрићу", за веома кратко време постао је кључан за разумевање дела Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.
Остале активности и чланства
Председник Културног форума Европског покрета Србије (2020 – до данас).
Уредник пројекта приказа књига америчког часописа Serbian Studies (2019 – до данас).
Координатор тима Нортистерн универзитета „Дијалог цивилизација: социјални конфликт на Балкану“ (2010 – до данас).
Сарадник у културним програмима ТВ Београд 1991–1993.
Награде
1. Савезна књижевна награда СФР Југославије, за књигу приповедака Ноћи, 1987;
2. Награда „Милош Н. Ђурић”, за превод књиге сабраних песама Чарлса Симића "Хотел Несаница", 1994;
3. Октобарска награда Града Београда, за роман "Миленијум у Београду", 2000;
4. НИН-ова награда, за роман "Тесла, портрет међу маскама", за најбољи роман године у 2008;
5. Награда „Златни бестселер“, за најпродаванију књигу у Србији, за роман "Тесла, портрет међу маскама", 2009;
6. Награда за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије, за роман "Тесла, портрет међу маскама", за 2009;
7. Награда „Златни бестселер“, за најпродаванију књигу у Србији, за роман "Венеција", 2011;
8. Награда „Кочићево перо”, за роман "Венеција", за 2012;
9. Награда „Мома Димић”, за роман "Венеција", за 2010/2011;
10. Награда „Григорије Божовић”, за роман "Сунце овога дана: писмо Андрићу", за 2017;
11. Награда „Меша Селимовић”, за књигу есеја Значење џокера, за 2019;
12. Награда „Тодор Манојловић”, за модерни уметнички сензибилитет, 2020;
13. Награда „Теодор Павловић”, за животно дело, 2022;
14. Награда „Борисав Станковић”, за целокупни књижевни опус, 2023;
15. Награда „Златна књига Библиотеке Матице српске”, 2023;
16. Награда „Бескрајни плави круг”, за роман "Песма о три света", 2023;
17. Награда „Др Шпиро Матијевић”, за роман "Песма о три света", 2024;
18. Награда „Прозарт”, 2024;
19. Прстен деспота Стефана Лазаревића, 2024;
Дела
Књиге поетске прозе
"Сликовница", Књижевна омладина Србије, Београд 1981;
"Noći", Svjetlost, Sarajevo 1986;
"Manifesti", Prosveta, Beograd 1986;
"Kraj veka", Prosveta, Beograd 1990;
"Korto Malteze", Vidici, Beograd 1987.
Збирке прича
"Vitraž u sećanju", Vreme knjige, Beograd 1994;
"Priče iz celog sveta", Stubovi kulture, Beograd 1997;
"Aleksandrida", Stubovi kulture, Beograd 1999.
"O čudu", Narodna knjiga – Alfa, Beograd 2002.
Романи
"Milenijum u Beogradu", Narodna knjiga, Beograd 2000;
"Тесла, младост", Народна књига – Алфа, Београд 2006;
"Tesla, portret među maskama", Agora, Zrenjanin 2008;
"Venecija", Agora, Zrenjanin 2011.
"Sunce ovog dana: pismo Andriću", Agora, Zrenjanin – Novi Sad, 2017.
"Pesma o tri sveta", Agora, Zrenjanin – Novi Sad, 2023.
Збирка есеја
"Značenje džokera", Agora, Zrenjanin – Novi Sad 2019.
Archival history
Content and structure area
Scope and content
Appraisal, destruction and scheduling
Accruals
System of arrangement
Conditions of access and use area
Conditions governing access
Conditions governing reproduction
Language of material
- Serbian
Script of material
- Cyrillic
- Latin