Владимир Пиштало је српски књижевник и амерички универзитетски професор. Тренутни је управник Народне библиотеке Србије.
Рођен је у Сарајеву 8. маја 1960. године у породици Боривоја Пиштала, универзитетског професора, и Мирјане Пиштало (рођене Вуковић), професорке. Основну школу завршио је у Краљеву (1966–1970) и Београду (1970–1974). Гимназију (1974–1979) је завршио у Београду. Студирао је на Правном факултету у Београду и на Правном факултету у Сарајеву, где је дипломирао у јануару 1985. Године 1993. мигрирао је у САД, а 1995, као „странац изузетних способности”, постао је „стални резидент” САД. Одбранио магистарски рад из области социологије уметности у јулу 1995, те докторску дисертацију из историје питања о три идентитета српских исељеника (српском, америчком и југословенском) у децембру 2000. на Универзитету Њу Хемпширу у САД.

Каријера
Пре него што је отпутовао у Сједињене Америчке Државе 1993, радио је као уредник у часопису Књижевна реч (1986–1990), уредник културне рубрике Железничких новина (1987–1992), уредник у магазину Дело (1990–1992) и активно и критички коментарисао крвави распад Југославије у својој колумни у часопису Време.
У САД радио је као вођа пројекта Одрживи развој и култура на Институту за одрживи развој Универзитета у Њу Хемпширу, Дурам, (1996–2000). Био је предавач америчке, руске и светске историје на Универзитету у Новом Хемпширу, Дурам, (1997–2002). На приватном Бекер колеџу, у Вустеру, Масачусетс, био је професор америчке и светске историје (2002–2020).[3] На седници Владе Србије 4. фебруара 2021. именован је за вршиоца дужности управника Народне библиотеке Србије, а од децембра 2021. је управник Народне библиотеке Србије. Као управник Народне библиотеке Србије, залаже се за обнову Библиотеке на Косанчићевом венцу.

Књижевни рад
Објавио је прву причу у Књижевном магазину 1978. а прву књигу 1981. Као студент постаје ко-оснивач књижевне групе Београдска Мануфактура Снова. Објавио је 15 књига у жанровском распону од поетске прозе до романа. Његова најпознатија дела су романи "Тесла, портрет међу маскама", "Миленијум у Београду" и "Венеција" и она се преводе, или су већ преведена, на више светских језика. Роман "Тесла, портрет међу маскама" има чак 16 превода, а "Миленијум у Београду" 7 превода. Француски превод романа "Миленијум у Београду" био је у најужем избору за престижну годишњу награду „Фемина“ за најбољи преведени роман на француском језику за 2008. годину. "Миленијум у Београду" заокружује измене књижевног става и прозног рукописа које су започеле још почетком 90-тих књигом "Крај века". Његов роман "Сунце овог дана: писмо Андрићу", за веома кратко време постао је кључан за разумевање дела Владимира Пиштала. Написао је дело које говори истовремено о Србији и Америци, разумевању света писања и видљивог света.

Остале активности и чланства
Председник Културног форума Европског покрета Србије (2020 – до данас).
Уредник пројекта приказа књига америчког часописа Serbian Studies (2019 – до данас).
Координатор тима Нортистерн универзитета „Дијалог цивилизација: социјални конфликт на Балкану“ (2010 – до данас).
Сарадник у културним програмима ТВ Београд 1991–1993.

Награде
1. Савезна књижевна награда СФР Југославије, за књигу приповедака Ноћи, 1987;
2. Награда „Милош Н. Ђурић”, за превод књиге сабраних песама Чарлса Симића "Хотел Несаница", 1994;
3. Октобарска награда Града Београда, за роман "Миленијум у Београду", 2000;
4. НИН-ова награда, за роман "Тесла, портрет међу маскама", за најбољи роман године у 2008;
5. Награда „Златни бестселер“, за најпродаванију књигу у Србији, за роман "Тесла, портрет међу маскама", 2009;
6. Награда за најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије, за роман "Тесла, портрет међу маскама", за 2009;
7. Награда „Златни бестселер“, за најпродаванију књигу у Србији, за роман "Венеција", 2011;
8. Награда „Кочићево перо”, за роман "Венеција", за 2012;
9. Награда „Мома Димић”, за роман "Венеција", за 2010/2011;
10. Награда „Григорије Божовић”, за роман "Сунце овога дана: писмо Андрићу", за 2017;
11. Награда „Меша Селимовић”, за књигу есеја Значење џокера, за 2019;
12. Награда „Тодор Манојловић”, за модерни уметнички сензибилитет, 2020;
13. Награда „Теодор Павловић”, за животно дело, 2022;
14. Награда „Борисав Станковић”, за целокупни књижевни опус, 2023;
15. Награда „Златна књига Библиотеке Матице српске”, 2023;
16. Награда „Бескрајни плави круг”, за роман "Песма о три света", 2023;
17. Награда „Др Шпиро Матијевић”, за роман "Песма о три света", 2024;
18. Награда „Прозарт”, 2024;
19. Прстен деспота Стефана Лазаревића, 2024;

Дела

Књиге поетске прозе

"Сликовница", Књижевна омладина Србије, Београд 1981;
"Noći", Svjetlost, Sarajevo 1986;
"Manifesti", Prosveta, Beograd 1986;
"Kraj veka", Prosveta, Beograd 1990;
"Korto Malteze", Vidici, Beograd 1987.

Збирке прича
"Vitraž u sećanju", Vreme knjige, Beograd 1994;
"Priče iz celog sveta", Stubovi kulture, Beograd 1997;
"Aleksandrida", Stubovi kulture, Beograd 1999.
"O čudu", Narodna knjiga – Alfa, Beograd 2002.

Романи
"Milenijum u Beogradu", Narodna knjiga, Beograd 2000;
"Тесла, младост", Народна књига – Алфа, Београд 2006;
"Tesla, portret među maskama", Agora, Zrenjanin 2008;
"Venecija", Agora, Zrenjanin 2011.
"Sunce ovog dana: pismo Andriću", Agora, Zrenjanin – Novi Sad, 2017.
"Pesma o tri sveta", Agora, Zrenjanin – Novi Sad, 2023.

Збирка есеја
"Značenje džokera", Agora, Zrenjanin – Novi Sad 2019.