Као ђак гимназије приступио је револуционарном омладинском покрету. Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) и учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. Поред војних дужносри, био је и члан Пропагандног одељења Врховног штаба НОВ и ПОЈ, да би непосредно по ослобођењу био члан Агитпропа Централног комитета КП Србије. Био је и директор Издавачког предузећа „Просвета“ из Београда, као председник Удружења књижевника Србије. Уредник “Књижевности” и “Књижевних новина”. Управник је Народне библиотеке Србије од 1960. до 1965. Од 1957. године се налазио у дипломатској служби у Државном секретаријату за иностране послове. Провео је више година у Индији, где је и умро као амбасадор. Аутор је неких од познатијих револуционарних песама од којих се истичу - „Црвен је исток и запад“, „Југославија“ и „Стег партије”. Године 1946. је победио на конкурсу за химну ФНР Југославије, али ова песма никада није званично усвојена и до краја постојања СФРЈ је као химна коришћена песма „Хеј Словени“.