Сликар, ликовни критичар, професор Универзитета уметности у Београду и члан САНУ. Долази у Београд 1937. Године 1942. похађа часове цртања у приватној школи Младена Јосића, а 1943. уписује Академију за ликовне уметности код проф. Михаила С. Петрова. Прекида студије и одлази у НОБ 1944. У Београд се враћа 1948. и наставља студије уметности код Ђурђа Теодоровића, Љубице Сокић, Косте Хакмана и Недељка Гвозденовића код кога је дипломирао а затим и специјализовао сликарство 1951 — 1953. Изабран је 1954. за асистента на Акадамији за ликовне уметности у Београду, затим за доцента 1957. за ванредног професора 1963, најзад за редовног професора Факултета ликовних уметности 1974. године. Био је декан Академије за ликовне уметности од 1971. до 1973. године. Поред сликарства бавио се бројним дисциплинама ликовног стваралаштва: графиком, цртежом, пастелом, акварелом, таписеријом, мозаиком, сценографијом, илустрацијом књига. Излаже од 1951. године, а прву самосталну изложбу одржао је 1954. Учествовао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству. Као стипендиста Владе НР Србије борави у Паризу и Лондону 1955. године, а као стипендиста Фонда за унапређење ликовних уметности „Моша Пијаде“ током 1959. борави у Паризу, Белгији, Холандији и Лондону. Постао је члан УЛУС-а 1953. Био је члан групе Самостални (1952—1954, Децембарске групе (1955—1960) и Групе 69 (1975—1980). Први текст је објавио 1950. године од када је написао неколико монографија и бројне уметичке студије, есеје, критике итд. Био је редовни критичар листа „Ревија“ (1952—1953), покретач је и главни и одговорни уредник часописа „Уметност“ (1965—1970). Изабран за дописног члана САНУ 1978. године, а за редовног 1985. Од 1991. био је заменик секретара Одељења ликовне и музичке уметности. Од 1956. био је члан Међународног удружења ликовних критичара - AICA.