Родољуб Чолаковић Роћко (Бијељина, 7. јун 1900 — Београд, 30. март 1983) био је комунистички р
Револуционар и књижевник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Босне и Херцеговине. Основну и Нижу трговачку школу завршио је у Бијељини, а Трговачку академију у Сарајеву. Потом је студирао на Високој комерцијалној школи у Загребу. Марта 1919. године, постао је члан Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине, а када је формирана Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста) (касније КПЈ) постао је и њен члан. Учествовао је у атентату на министра унутрашњих послова Милорада Драшковића, због чегаје осуђена на12 година затвора. Ускоро после изласка из затвора, почетком 1933. године, емигрира у Совјетски Савез, и у Москви завршио „Међународну лењинску школу“. Поред осталог илегалног деловања, од септембра до новембра 1937. године боравио у Шпанији, где је у то време био грађански рат. После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, био је један од организатора оружаног устанка у Србији и Босни и Херцеговини. На Другом заседању АВНОЈ-а, новембра 1943. године, у Јајцу, изабран је за секретара Председништва АВНОЈ-а. После ослобођења Југославије, вршио је одговорне дужности у државном и политичком животу Народне Републике Босне и Херцеговине и Федеративне Народне Републике Југославије. Обављао је дужности првог председника Владе НР Босне и Херцеговине, министра просвете у Влади ФНРЈ и потпредседника Савезног извршног већа, а више пута је биран за народног посланика Скупштине ФНРЈ и Скупштине НР БиХ, а био је и члан Савета федерације.