Родољуб Чолаковић Роћко (Бијељина, 7. јун 1900 — Београд, 30. март 1983) био је комунистички р
Револуционар и књижевник, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Босне и Херцеговине. Основну и Нижу трговачку школу завршио је у Бијељини, а Трговачку академију у Сарајеву. Потом је студирао на Високој комерцијалној школи у Загребу. Марта 1919. године, постао је члан Социјалдемократске партије Босне и Херцеговине, а када је формирана Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста) (касније КПЈ) постао је и њен члан. Учествовао је у атентату на министра унутрашњих послова Милорада Драшковића, због чегаје осуђена на12 година затвора. Ускоро после изласка из затвора, почетком 1933. године, емигрира у Совјетски Савез, и у Москви завршио „Међународну лењинску школу“. Поред осталог илегалног деловања, од септембра до новембра 1937. године боравио у Шпанији, где је у то време био грађански рат. После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, био је један од организатора оружаног устанка у Србији и Босни и Херцеговини. На Другом заседању АВНОЈ-а, новембра 1943. године, у Јајцу, изабран је за секретара Председништва АВНОЈ-а. После ослобођења Југославије, вршио је одговорне дужности у државном и политичком животу Народне Републике Босне и Херцеговине и Федеративне Народне Републике Југославије. Обављао је дужности првог председника Владе НР Босне и Херцеговине, министра просвете у Влади ФНРЈ и потпредседника Савезног извршног већа, а више пута је биран за народног посланика Скупштине ФНРЈ и Скупштине НР БиХ, а био је и члан Савета федерације.

Српски песник, есејиста, преводилац, професор Друге мушке гимназије и управник архива Српске академије наука и уметности, рођен у Студеници 1902. године. Основну школу, као и Трећу мушку гимназију похађао је у Београду. На Филозофском факултету у Београду завршио је југословенску и српску књижевност, а на Сорбони је годину дана био на студијама француске и руске књижевности. Био је најпознатији по својој поезији, али је писао и многе приповетке и новеле које су биле објављиване у периодичној штампи између два рата. Његова дела су превођена на енглески, немачки, руски језик... Умро је у Београду 1990. године.
Приредио је дело „Смрт Уроша V“ Стефана Стефановића 1951. године. Дела: Највећи севап, приповетке (1928), Мирис векова, приповетке (1932), О хеленској трагедији, оглед с једним освртом на наш народни дух (1932), Вук, пригодна драма (1937), Милан Ракић (1938), Из прошлости, чланци и огледи, Српска књижевна задруга, Београд (1949), Еснафски људи, приповетке (1952), Доситеј Обрадовић у Првом српском устанку (1953), Његош : живот и рад (1953), Слуга Данило и друге приповетке (1955), Заустављени талас, песме (1956), Мирис векова, збирка приповедака објављена постхумно (2010).