File Р 1289/31 - Списи Љубомира Мицића

Identity area

Reference code

Р 1289/31

Title

Списи Љубомира Мицића

Date(s)

  • 1920 - 1957 (Creation)

Level of description

File

Extent and medium

Досије садржи 3 јединице.

Context area

Name of creator

(1895-1971)

Biographical history

Рођен је у породици Петра и Марије Мицић, рођене Остојић. Основну школу завршио је у Глини. Школовање је наставио у Загребу, где је матурирао 1914. Четири године касније дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у истом граду. Мобилисан је у јесен 1915. да би касније био упућен у Галицију. Пошто је симулирао лудило, убрзо је враћен са фронта и затворен у Војну болницу у Самобору (1916-1917). Прву збирку поезије "Ритми мојих слутња" објавио је 1919. Годину дана касније објављује другу песничку збирку "Спас душе" са предговором Тина Ујевића. Исте године излази и његова експресионистичка драмска поема "Источни грех - Мистериј за безбожне људе чисте савести" за коју је илустрације урадио Вилко Гецан. У фебруару 1921., Мицић покреће "Зенит" - Интернационалну ревију за уметност и културу. Часопис излази са различитим поднасловима и форматом и местом издања. Загребачка фаза траје до 1923, закључно са бројем 24, када Мицић због једног провокативног текста о Стјепану Радићу, преноси редакцију у Београд. "Зенит" се одржао до 1926. године. Објављена су укупно 43 броја. Покрнеуо је Библиотеку "Зенит" (1921), основао је Галерију дела домаћих и иностраних модерних и авангардних уметника (1922), приредио је Међународну изложбу нове уметности (1924). Након забране "Зенита" у Београду 1926. под оптужбом за ширење комунистичке пропаганде и позивање грађанства да путем револуције промени друштвени поредак, Мицић је емигрирао у Француску, где је остао до 1936, објављујући романе са аутобиографском тематиком на француском језику. По повратку у Београд, Љубомир Мицић бива све више усмерен ка десници, тако да 25. маја 1940. објављује "Манифест србијанства" у свом ауторском књижевно-политичком часопису "Србијанство". Редакција се налазила у Његошевој улици бр. 69, у коме је живео са својом супругом Анушком Мицић, рођеном Кон. За време Другог светског рата и касније, није учествовао у јавном животу. Због његових десних скретања, Мицић је био прокажен од стране социјалистичких власти након рата. Живео је у гарсоњери у Улици проте Матеје 18. Током живота, имао је развијену преписку са значајним именима европске уметничке авангарде, али и са рођацима његове супруге у иностранству, захваљујући којима је живео, будући да је био без икаквих новчаних примања до краја живота. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, поред супруге Анушке. Нови талас интересовања за његов авангардни рад почео је касних шездесетих година, а заправо тек почетком осамдесетих, када је у Београду поставњена изложба "Зенит и авангарда двадесетих година" (Народни музеј, II-III, 1983). Ауторке изложбе биле су Ирина Суботић и Вида Голубовић.

Archival history

Content and structure area

Scope and content

Appraisal, destruction and scheduling

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Accruals

Не очекују се допуне.

System of arrangement

Conditions of access and use area

Conditions governing access

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Conditions governing reproduction

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Language of material

  • Serbian

Script of material

  • Cyrillic
  • Latin

Language and script notes

Physical characteristics and technical requirements

Finding aids

Allied materials area

Existence and location of originals

Existence and location of copies

Related units of description

Related descriptions

Notes area

Alternative identifier(s)

Access points

Subject access points

Place access points

Name access points

Genre access points

Description identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Sources

Accession area

Related subjects

Related people and organizations

Related genres

Related places