Item Р 1289/16/3 - Иво Андрић са писцем његове животне исповести Костом Димитријевићем

Identity area

Reference code

Р 1289/16/3

Title

Иво Андрић са писцем његове животне исповести Костом Димитријевићем

Date(s)

  • 1969 - 1972 (Creation)

Level of description

Item

Extent and medium

1 лист; 13х18 cm

Context area

Name of creator

(1933-2021)

Biographical history

Професор, књижевник, сарадник за науку листа Политика у пензији Коста Димитријевић рођен је 1933. године у Београду где се школовао и 1958. дипломирао на Филозофском факултету. У лексиконима је означен као приповедач, романсијер, есејист, ликовни критичар, драмски писац, путописац, док је највише запажено и од критике повољно оцењено његово стваралаштво везано за животне исповести знаменитих уметника. Припадао групи писаца неосимболиста.
Током више од пола века књижевног стварања објавио 40 књига с тематиком из наше културно-историјске прошлости и савремености добивши низ истакнутих признања: Награда за животно дело УНС, Октобарска награда града Београда, плакета Народне библиотеке Србије, награда уметничког удружења Ђура Јакшић, плакете Бранислава Нушића, Милене Павловић Барили и др.
Најпре је сарађивао у омладинској штампи током школовања, а од 1960. новинар је ПУБ завода Југославија. Од 1963. до 1994. новинар је НИП "Политика" радећи у оквиру културне рубрике, да би у времену (не)подобности због критичког писања у брозовско-милошевићевском периоду скоро две деценије био онемогућаван у раду, забрањиван, премештан на лошија радна места, приморан да води дуге судске спорове, непрестано борећи се за истину и правду што најбоље сведоче његове књиге Време забрана (1991), Прљави Хаџи (1995) и Прогони писца (2002).
Од низа својих књига издвајају се Вожд Карађорђе (1971), Јунаци Српске трилогије говоре (1971), Вук и кнез (1972), Народни уметници Југославије (1976), Разговори и ћутања Ива Андрића (1975), Београђанка (1983), Седам прича о белом граду (1986), Казивања Јанка Брашића, Романтично-боемска Скадарлија, Никола Тесла — српски геније (1994), Старобеоградска хроника (2001), Убијени песник (2002) — роман о Бранку Миљковићу.
Књиге су му преведене на француски, енглески, италијански и пољски језик. Сарађивао у преко стотину домаћих и иностраних листова и часописа: Политика, НИН, Дуга, Летопис матице српске, Књижевност, Савременик, Српска реч, Погледи итд. Објавио је низ предговора, поговора као и прилога у зборницима и посебним публикацијама. По његовом сценарију снимљене су радио-драме посвећене животу и делу Хемингвеја, Станиславског и Миливоја Живановића. Сценариста је и водитељ разговора у документарном филму Династија Карађорђевића (1991). ТВ Политика је по његовом казивању снимила и приказала документарни филм Београд у сећањима Косте Димитријевића.

Name of creator

(1892-1975)

Biographical history

Рођен је у селу Долац код Травника 09 (10). октобра 1892. године. По смрти оца 1894. година прелази са мајком у Вишеград где је завршио основну школу. Школовање је наставио у Великој гимназији у Сарајеву од 1903. године. Током школовања у Сарајеву објављује и своје прве радове у "Босанској вили" 1911. године, али и приступа организацији "Млада Босна". Студирање је започео на Мудрословном (Филозофском) факултету у Загребу, да би октобра 1913. године прешао на студије славистике у Беч. Четврти семестар је уписао на Јагелонском универзитету у Кракову 1914. године. Са избијањем Првог светског рата вратио се у Сплит где је ухапшен и затворен, потом је 1915. године регрутован и послат на служење у Војну болницу у Зеницу. Амнестиран је јула 1917. године и прешао је у Загреб, где са Ником Бартуловићем, Владимирoм Ћоровићем и Бранком Машићем оснива часопис "Књижевни југ" (1918). У Београд прелази 1919. године на место секретара у Министарству вера. Убрзо је прешао у Министарство иностраних дела и врши низ конзуларних дужности у Риму, Темишвару и Грацу. У Грацу је уписао и Филозофски факултет који је завршио 1924. године. По завршетку школовања, враћа се на службу у Београд и то прво у Архив МИД, а потом и у Политичко одељење истог министарства. На предлог Богдана Поповића и Слободана Јовановића изабран је 1926. године за дописног члана САНУ, а већ сљедеће 1927. године одлази на дипломатску службу у иностранство, прво Париз, потом Мадрид (1928), Брисел (1929), а од 1930. године је секретар Сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви. У Београд се враћа марта 1933. године као савјетник у Министарству иностраних дела. Даљу каријеру наставља у Београду, те је 1935. постао начелник Политичког одељења, а 1937. године је именован за помоћника министра. За редовног члана САНУ изабран је 1939. године. Већ 01. априла именован је за изванредног посланика Краљевине Југославије у Берлину. Са отпочињањем рата између Југославије и Сила осовине, враћа се у Београд и пензионисан је новембра 1941. године. Током окупације живи повучено и одбија да потпише "Апел српском народу" као и да било шта објављује, већ је време проводио уобличавајући романе "Травничка хроника" и "На Дрини ћуприја". По окончању рата изабран је за председника Савеза књижевника Југославије и потпредседника Друштва за културну сарадњу са СССР. Већ 1950. године изабран је за посланика у Већу народа Народне скупштине ФНРЈ. Добио је и Нобелову награду за књижевност 26. октобра 1961. године. Добитник је и низа домаћих и страних одликовања, као и низа почасних доктората разних универзитета.
Умро је 13. марта 1975. године у Београду.
У књижевности Андрић се појављује 1911. године у часопису "Босанска вила" са пјесмом у прози "У сумарак". Пред Први свјетски рат шест његових пјесама је објављено у зборнику "Хрватска млада лирика". Послије Првог свјетског рата објављује збирке "Ex Ponto" 1918. и "Немири" 1920. године. За живота, иако је писао поезију, није више објављивао нити прештампавао своје збирке поезије.
Од 1925. године почиње да пише лирску прозу "Знакови поред пута" и то чини до краја живота, а која је као засебна цјелина објављена тек постхумно 1976. године.
Послије Првог свјетског рата почео је да пише и приповјетке и новеле, по којима је постао посебно познат, а које се узимају за најбоље у српској прози. Ту се посебно истиче његова прва приповјетка објављена 1920. године "Пут Алије Ђерзелеза".
Тек послије Другог свјетског рата почиње да објављује и романе који ће му дољети свјетску славу. Први је "Травничка хроника" коју је почео да ради још 1924. године, а завршио 1942. Потом пише роман "На Дрини ћуприја" којег је завршио 1943. године и на крају роман "Госпођица". Сва три романа објављена су тек по ослобођењу земље 1945. године. Послије рата објављује и даље приповјетке и новеле међу којима се посебно истиче "Проклета авлија" објављена 1954. године. Тек постхумно објављен му је и четврти недовршени роман "Омер паша Латас".

Archival history

Content and structure area

Scope and content

Фотографија. На полеђини је податак да је фотографија снимљена 1989. године, што није могуће. Дате су процењене године настанка фотографије.

Appraisal, destruction and scheduling

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Accruals

Не очекују се допуне.

System of arrangement

Conditions of access and use area

Conditions governing access

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Conditions governing reproduction

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Language of material

  • Serbian

Script of material

  • Cyrillic

Language and script notes

Physical characteristics and technical requirements

Finding aids

Allied materials area

Existence and location of originals

Existence and location of copies

Related units of description

Related descriptions

Notes area

Alternative identifier(s)

Access points

Subject access points

Place access points

Name access points

Genre access points

Description identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Sources

Accession area

Related subjects

Related people and organizations

Related genres

Related places