Књижевни историчар, теоретичар и критичар, приповедач и антологичар. У Београду је завршио Филолошки факултет на коме је, потом, магистрирао 1964. године и, 1973. године, докторирао. Усавршавао се у Паризу, на Сорбони (од 1964. до 1967. године) и Москви и Лењинграду (1977 – 1978). Радио је као научни саветник у Институту за књижевност и уметност у Београду од 1969. године. Покренуо је и био главни и одговорни уредник часописа „Расковник“ (1968 – 1982) који се бавио народним стваралаштвом и културом села.