Item Р 1289/1/8 - Писмо Владана Ђорђевића Тихомиру Николићу

Identity area

Reference code

Р 1289/1/8

Title

Писмо Владана Ђорђевића Тихомиру Николићу

Date(s)

  • 192? (Creation)

Level of description

Item

Extent and medium

1 лист; 13х17 cm

Context area

Name of creator

(1844-1930)

Biographical history

Лекар, књижевник, политичар, председник министарског савета Краљевине Србије, санитетски пуковник и оснивач Црвеног крста Србије и Српског лекарског друштва. Пореклом Цинцарин, Владан је крштен као Хипократ, са жељом родитеља да буде лекар. То име је Ђорђевић носио све до матуре, када на предлог Ђуре Даничића почео да користи име Владан. Гимназију је завршио у Београду, а као ђак је био један од покретача Уједињене омладине српске и био њен секретар. У мају 1867. године када се у Москви одржавала етнографска изложба и Свесловенски састанак (Други свесловенски конгрес), Уједињена омладина српска је за свог представника изабрала Владана Ђорђевића. Под утицајем Јосифа Панчића, определио се за студије медицине у Бечу где је и докторирао 1869. Специјализацију из хирургије завршио је у Бечу (1869—1871) и био је први школовани хирург у Србији. Да би усавршио своје хируршко знање, уз допуштење српске владе, одлази у Француско-пруски рат и укључује се у рад пруског санитета. У овом рату у близини Франкфурта Ђорђевић је организовао ратну болницу, што му је донело војни чин и похвале хирурга Лангебека. Након повратка у Србију једно време радио је као приватни лекар, а затим је примљен у српску војску у којој постаје први санитетски пуковник. Војни је лекар и шеф хирушког одељења војне болнице од 1871. Један од оснивача Српско лекарско друштво (1872) и покретач часописа Српски архив за целокупно лекарство (1874). Од 1873. обављао је дужност личног лекара кнеза Милана. Један је од главних оснивача Црвеног крста у Србији (1876). У првом српско-турском рату (1876) је био начелник санитетске службе моравско-тимочке војске, а у другом (1877—1878) начелник санитетске службе врховне команде Српске војске. Основао је и био први управник Војне болнице у Нишу од (1878). Начелник је цивилног санитета Србије од 1879, а 1881. је испословао његову широку реформу. И у српско-бугарском рату 1885/6. је начелник санитетске службе врховне команде. Ђорђевић је био председник београдске општине 1884—1888, а министар просвете и привреде 1888. године у влади Николе Христића. Потом прелази у дипломатију као посланик Србије у Атини од 1891. и у Цариграду од 1894. године, где је допринео постављању српских владика у Македонији. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 23. јануара 1888, а за редовног 15. новембра 1892. Председник је владе и министар иностраних дела од 11. октобра 1897. до 12. јула 1900. године. Његова влада радила је на стишавању жестоких партијских борби, економском напретку Србије и јачању њене војске. Поднео је оставку после најаве женидбе краља Александара Драгом Машин. У затвору је на шест месеци 1906. године, због наводног објављивања државних тајни у књизи Крај једне династије. У току Првог светског рата био је у аустријској конфинацији, ради русофилства од анексионе кризе из 1908. године. Као председник Београдске општине Ђорђевић је је иницирао увођење плинског светла (јавне расвете), канализације и водовода и калдрмисање београдских улица. Изместио је гробље са Ташмајдана на Ново гробље, које су многи старији људи упамтили и као Владановац. Двадесет пет година је др Ђорђевић, као главни уредник бринуо о финансирању и изласку „Српског архива“, часописа који и данас излази и један је од најстаријих и најдуговечнијих медицинских часописа у свету. Издавао је и часопис Отаџбина од 1875. до 1892. године. Пуно је писао на историјске теме, као и романе, приповетке, песме и драме. Најважнији Ђорђевићеви радови су: Историја српског војног санитета, Крај једне династије, Српско-турски рат, Успомене.

Name of creator

(18??-19??)

Biographical history

Тихомир Николић Тића био је официр Војске Краљевине Србије. Учесник Српско-бугарског рата и Блаканских ратова. Произведен је у чин генерала а једно време је обављао и функцију министра војног. Са Владаном Ђорђевићем га спаја заједнички рад на развоју физичке културе у Краљевини Србији крајем 19. и почетком 20. века, и то од оснивања Београдског друштва за гимнастику и борење.

Одлука о оснивању овог друштва донета је 20. децембра 1881, а скупштина и прва седница управе одржане су у недељу 3. јануара 1882. у „Српској круни“. За председника је изабран некадашњи министар војни, генерал Тихомир Николић, за потпредседника Стеван Тодоровић, а „управни чланови“, поред друге господе, постали су др Владан Ђорђевић и др Лаза Костић (Српске новине, 1882). Тиме је обновљена делатност Прве српске дружине за гимнастику и борење.

Развој гимнастике у Србији условио је убрзо прихватање соколства и појаву модерног спорта.

Archival history

Content and structure area

Scope and content

Appraisal, destruction and scheduling

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Accruals

Не очекују се допуне.

System of arrangement

Conditions of access and use area

Conditions governing access

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Conditions governing reproduction

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Language of material

  • Serbian

Script of material

  • Cyrillic

Language and script notes

Physical characteristics and technical requirements

Finding aids

Allied materials area

Existence and location of originals

Existence and location of copies

Related units of description

Related descriptions

Notes area

Alternative identifier(s)

Access points

Subject access points

Place access points

Name access points

Genre access points

Description identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Sources

Accession area

Related subjects

Related people and organizations

Related genres

Related places