Ђорђевић, Владан

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Ђорђевић, Владан

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Đorđević, Vladan

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

  • Ђорђевић, Хипократ

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1844-1930

Историјат

Лекар, књижевник, политичар, председник министарског савета Краљевине Србије, санитетски пуковник и оснивач Црвеног крста Србије и Српског лекарског друштва. Пореклом Цинцарин, Владан је крштен као Хипократ, са жељом родитеља да буде лекар. То име је Ђорђевић носио све до матуре, када на предлог Ђуре Даничића почео да користи име Владан. Гимназију је завршио у Београду, а као ђак је био један од покретача Уједињене омладине српске и био њен секретар. У мају 1867. године када се у Москви одржавала етнографска изложба и Свесловенски састанак (Други свесловенски конгрес), Уједињена омладина српска је за свог представника изабрала Владана Ђорђевића. Под утицајем Јосифа Панчића, определио се за студије медицине у Бечу где је и докторирао 1869. Специјализацију из хирургије завршио је у Бечу (1869—1871) и био је први школовани хирург у Србији. Да би усавршио своје хируршко знање, уз допуштење српске владе, одлази у Француско-пруски рат и укључује се у рад пруског санитета. У овом рату у близини Франкфурта Ђорђевић је организовао ратну болницу, што му је донело војни чин и похвале хирурга Лангебека. Након повратка у Србију једно време радио је као приватни лекар, а затим је примљен у српску војску у којој постаје први санитетски пуковник. Војни је лекар и шеф хирушког одељења војне болнице од 1871. Један од оснивача Српско лекарско друштво (1872) и покретач часописа Српски архив за целокупно лекарство (1874). Од 1873. обављао је дужност личног лекара кнеза Милана. Један је од главних оснивача Црвеног крста у Србији (1876). У првом српско-турском рату (1876) је био начелник санитетске службе моравско-тимочке војске, а у другом (1877—1878) начелник санитетске службе врховне команде Српске војске. Основао је и био први управник Војне болнице у Нишу од (1878). Начелник је цивилног санитета Србије од 1879, а 1881. је испословао његову широку реформу. И у српско-бугарском рату 1885/6. је начелник санитетске службе врховне команде. Ђорђевић је био председник београдске општине 1884—1888, а министар просвете и привреде 1888. године у влади Николе Христића. Потом прелази у дипломатију као посланик Србије у Атини од 1891. и у Цариграду од 1894. године, где је допринео постављању српских владика у Македонији. Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 23. јануара 1888, а за редовног 15. новембра 1892. Председник је владе и министар иностраних дела од 11. октобра 1897. до 12. јула 1900. године. Његова влада радила је на стишавању жестоких партијских борби, економском напретку Србије и јачању њене војске. Поднео је оставку после најаве женидбе краља Александара Драгом Машин. У затвору је на шест месеци 1906. године, због наводног објављивања државних тајни у књизи Крај једне династије. У току Првог светског рата био је у аустријској конфинацији, ради русофилства од анексионе кризе из 1908. године. Као председник Београдске општине Ђорђевић је је иницирао увођење плинског светла (јавне расвете), канализације и водовода и калдрмисање београдских улица. Изместио је гробље са Ташмајдана на Ново гробље, које су многи старији људи упамтили и као Владановац. Двадесет пет година је др Ђорђевић, као главни уредник бринуо о финансирању и изласку „Српског архива“, часописа који и данас излази и један је од најстаријих и најдуговечнијих медицинских часописа у свету. Издавао је и часопис Отаџбина од 1875. до 1892. године. Пуно је писао на историјске теме, као и романе, приповетке, песме и драме. Најважнији Ђорђевићеви радови су: Историја српског војног санитета, Крај једне династије, Српско-турски рат, Успомене.

Места

Београд, рођен 21. 11/3. 12. 1844.
Баден, Немачка, умро 31. 08. 1930.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Повезани ентитет

Ђорђевић, Александар (18??-19??)

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Ђорђевић, Александар је дете од Ђорђевић, Владан

Датуми везе/односа

Опис везе

Повезани ентитет

Ђорђевић, Милан (1874-1918)

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Ђорђевић, Милан је дете од Ђорђевић, Владан

Датуми везе/односа

Опис везе

Повезани ентитет

Ђорђевић, Љубомир

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Ђорђевић, Љубомир је дете од Ђорђевић, Владан

Датуми везе/односа

Опис везе

Повезани ентитет

Ђорђевић, Ђорђе (?-1896)

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Ђорђевић, Ђорђе је родитељ од Ђорђевић, Владан

Датуми везе/односа

Опис везе

Повезани ентитет

Ђорђевић, Паулина (18??-19??)

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Ђорђевић, Паулина је супружник од Ђорђевић, Владан

Датуми везе/односа

Опис везе

Подручје приступних тачака.

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Исправљен

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

15.10.2019. 18. 04. 2020.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

Српски биографски речник, т. 3, стр. 522-525.

Напомене о одржавању

1910лк030, 2004р103,
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC