Белић, Александар

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Белић, Александар

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Belić, Aleksandar
  • Белич, Александр
  • Беличь, Александрь Ивановичь

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1876-1960

Историјат

Српски филолог, професор и ректор Београдског универзитета, председник САНУ и члан многих академија у Југославији и иностранству. Основну школу и Прву београдску гимназију завршио је у Београду. Студије филологије започео је у Београду 1894. године, а наставио на универзитетима у Москви и Одеси. По завршетку студија позван је да остане на катедри на лингвистику и филологију Московског универзитета, међутим он се вратио у Београд где је 1899. постављен за доцента Велике школе. Једну годину је провео на усавршавању у Немачкој на Универзитету у Лајпцигу, где је написао и 1900. године одбранио докторску дисертацију о словенским суфиксима за умањивање и увећавање. Дисертација му је штампана на немачком језику у два дела (1901. и 1904) Пошто је најпре изабран за ванредног професора, 1906. је изабран за редовног професора Београдског универзитета и то српскохрватског језика, словенске филологије и лингвистике, што је предавао дуги низ година. Основао је 1905. часопис „Српски дијалектолошки зборник“ у издању Српске краљевске академије, који је под његовом редакцијом излазио преко 50 година. Током 1916. године, заједно са Станојем Станојевићем, боравио је у Русији лобирајући за интересе Краљевине Србије. Писао је научне студије о српскохрватском језику, о његовим дијалектима и историји. Многи радови које је објављивао посвећени су граматичким студијама словенских језика. Био је оснивач а потом и уредник часописа „Јужнословенски филолог“ и „Наш језик“. Био је главни и одговорни уредник при издавању првих томова „Речника српско-хрватског књижевног и народног језика“. Дописни члан Српске краљевске академије постао је 4. фебруара 1905, а њен редовни члан 3. фебруара 1906. Његова приступна беседа у академију имала је назив „Основне црте историјског развитка српског језика“. Био је ректор Београдског универзитета академске 1933/34 године. Председник Српске краљевске академије постао је 1937, наследивши на том месту Богдана Гавриловића. На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године. Један је од потписника Новосадског договора 1954. године. Био је члан неколико академија наука: југословенске, словачке, чешке, пољске, бугарске, баварске. Био је члан научних друштава у Лавову, Прагу и Данског краљевског друштва. Затим почасни професор Московског универзитета „Ломоносов“ и Универзитета у Глазгову.

Места

Београд, рођен 1/13. 08. 1876, умро 26. 02. 1960.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Повезани ентитет

Белић, Емилио (1877-1942)

Идентификатор повезане јединице

Категорија везе/односа

породица

Врста везе/односа

Белић, Емилио је брат/сестра од Белић, Александар

Датуми везе/односа

Опис везе

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

16. 08. 2016.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

Напомене о одржавању

Опис урадио Душан Никодијевић.
  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC