Димитров, Георги

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Димитров, Георги

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Dimitrov, Georgi

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

  • Димитров, Георги Михайлов
  • Димитров, Георги Михајлов

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1882-1949

Историјат

Бугарски политичар, револуционар и један од вођа међународног комунистичког покрета. У раној младости је постао припадник комунистичког покрета и синдикални лидер. Године 1902. пришао је Социјалдемократској странци, а касније је постао један од вођа њеног револуционарног крила. Био је председник Савеза револуционарних синдиката уједињене Бугарске у периоду од 1909. до 1923. године. Један је од оснивача Комунистичке партије Бугарске 1919. године. За време Првог светског рат био је вођа бугарске социјалистичке парламентарне опозиције. У септембру 1923. године један је од вођа Септембарског устанка којег је организовала Комунистичка партија Бугарске. Након слома устанка приморан је да емигрира из Бугарске. Суђење у Лајпцигу 1933. године било је одлучујући фактор у његовом животу и каријери. Оптужен да је учествовао у паљењу Рајхстага, Димитров је сам себе одбранио па суд, под будним оком светске јавности, није могао ништа друго учинити осим да га ослободи оптужбе. Након суђења преселио се у Совјетски Савез гдје је изабран за генералног секретара Коминтерне. Димитров је био последњи генерални секретар Коминтерне, од 1935. до 1943. године, када је Стаљин укинуо ову организацију. Његов извјештај на Седмом конгресу Коминтерне 1935. године истакао је његове идеје о потреби борбе против нарастајућег фашизма у Европи. За време Другог свјетског рата био је на челу бироа комунистичке партије у Москви одакле је руководио комунистичким покретом отпора у Бугарској - Отачаственим фронтом. Године 1946, након избора на којима је побиједио комунистички Отачаствени фронт, Велика народна скупштина новоутемељене Народне Републике Бугарске изабрала је Георги Димитрова за предсједника владе. Истовремено именован је генералним секретаром Комунистичке партије Бугарске. На том је месту имао неограничену власт у целој Бугарској. Пре раскида са Стаљином, Тито и Димитров разговарали су о уједињену Бугарске и Југославије у једну државу. Али, ускоро је дошла резолуција Информбироа и удаљавање Југославије од совјетског блока.

Места

Ковачевци, Бугарска, рођен 18. 06. 1882.
Москва, Русија, умро 2. 07. 1949.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

17. 09. 2021.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

Напомене о одржавању

2109к103,

  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC