Правно лице

Завод за интелектуалну својину Републике Србије

• Savezni zavod za patente

• Савезни завод за патенте
• Savezni zavod za patente

1920-

Установљење институције за заштиту индустријске својине представља конвенцијску обавезу земаља чланица Париске уније за заштиту индустријске својине. Иако је Република Србија, у правном континуитету преко Краљевине Србије, једна од 11 земаља оснивача Париске уније (1883), она је Управу за заштиту индустријске својине основала знатно касније - 15. новембра 1920. године. Taда је наследник престола тадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Александар Карађорђевић донео Уредбу о заштити индустријске својине којом је установљена Управа за заштиту индустријске својине.

Управа за заштиту индустријске својине је била самостално државно надлештво под министром трговине и индустрије. Чинили су је стални и привремени чланови који су постављани на 5 година. И једни и други су постављани указом на предлог Министра трговине и индустрије. Управа је започела рад са 13 сталних чланова - указних чиновника именованих децембра 1920. године.

Београд

Управа се од почетка бавила пословима зашите патената, жигова и индустријских модела и узорака. Она је имала Пријавни одсек за патенте и Пријавни одсек за моделе, мустре и жигове. Такође, имала је Одбор за жалбе коме су се улагале жалбе против одлука Одбора (све одлуке су доношене од стране коегијалних тела - Одбора) и Одбор за оспоравање који је био надлежан за поступке поништаја, одузимања и опозивања додељених права индустријске својине.

За издавање проналазачких сведочанстава био је надлежан савезни ресор у чији је делокруг рада спадао проналазак према његовој природи и намени, док је за издавање патената била надлежна Савезна управа за проналазаштво, како се тада звала Управа за заштиту индустријску својине.

Почетком 60. тих година дошло је до реафирмисања патента као јединог облика заштите проналазака, па је од 1960. године Савезна управа за проналазаштво поново постала једини орган надлежан за заштиту проналазака. Патент је, као и данас, његовом носиоцу обезбеђивао искључиво право на производњу и стављање у промет заштићеног проналаска.

Од 1981. године Заводу је додељена надлежност и у области заштите ознака географског порекла. Прве регистроване ознаке порекла биле су ознаке за Дингач и Поступ, вина са Пељешца. Данас је у Заводу регистровано 75 ознака географског порекла. Њима су заштићени традиционални српски производи, као што су ужичка пршута, хомољски сир, лесковачко роштиљ месо, минералне воде, Књаз Милош, вода Врњци, Дубока и сл.

Нацрт

Минимални

5.10.2020.

• Српски

• Ћирилица

2010к184,