Identity area
Type of entity
Authorized form of name
Parallel form(s) of name
- Љермонтов, Михаил Јурјевич
- Ljermontov, Mihail Jurjevič
- L'ermontov, Mihail Jurjevič
Standardized form(s) of name according to other rules
Other form(s) of name
Identifiers for corporate bodies
Description area
Dates of existence
History
Михаил Јурјевич Љермонтов био je руски романтичарски писац и песник, познат као „песник Кавказа“.
Након завршетка гимназије, Љермонтов је 1830. уписао Московски универзитет, али се није дуго задржао због непокорности према једном професору. Од 1830. до 1834. је ишао у војну школу у Санкт Петербургу те је постао официр. За то време је писао доста поезије под утицајем Пушкина и Бајрона. Такође се занимао за руску историју и средњовековну епску поезију, што се одразило на „песму трговца Калашњикова“, дугачку поему „Бородино“ и серију популарних балада.
Након смрти Пушкина 1837. године, Љермонтов је изразио осећања кроз песму упућену Цару Николају I Павловичу, захтевајући освету над убицом Пушкина. Песма је осудила „стубове“ руске високе класе за Пушкинову смрт. Николај Павлович га је због ове песме прогнао на Кавказ, где је Љермонтов већ био као мали.
Љермонтов је посетио Санкт Петербург 1838. и 1839. године. Његова неузвраћена љубав према Варвари Лопухини је забележена у незавршеном роману ”Принцеза Лиговскаја”. Након дуела са сином француског амбасадора, опет је враћен у армију на Кавказу.
Године 1839. завршио је свој једини роман, Јунак нашег доба, који готово предвиђа двобој у ком је Љермонтов изгубио живот две године касније, 27. јула (15. јул (јк)/а) 1841.
Током свог живота, Љермонтов је објавио само једну збирку песама 1840. године. Три нове збирке, оштро цензурисане, су објављене годину дана након његове смрти.
Објавио је само један роман, који је имао пуно утицаја на руску прозу. „Јунак нашег доба“ је циклус приповедака које повеѕује главни јунак Печорин. Иновативна структура романа извршила је трајан утицај на руски и европски роман.
Писао је поеме: „Демон“, „Песма о трговцу Калашникову“, „Мцири“, песме: „Пророк“, „Песник“, „Излазим сам на пут...“, „Једро“, „Поводом песникове смрти“, „Мисао“, „Отаџбина“, „Збогом, неумивена Русијо...“, „Облаци“, драму „Маскарада“ и роман „Јунак нашег доба“.
Places
Пјатигорск, умро 27. јул 1841.
Legal status
Functions, occupations and activities
Mandates/sources of authority
Internal structures/genealogy
General context
Relationships area
Access points area
Occupations
Control area
Authority record identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
Status
Level of detail
Dates of creation, revision and deletion
Language(s)
- Serbian
Script(s)
- Cyrillic