Подручје идентификације
Врста ентитета
Званични облик назива/имена
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Љермонтов, Михаил Јурјевич
- Ljermontov, Mihail Jurjevič
- L'ermontov, Mihail Jurjevič
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
Историјат
Михаил Јурјевич Љермонтов био je руски романтичарски писац и песник, познат као „песник Кавказа“.
Након завршетка гимназије, Љермонтов је 1830. уписао Московски универзитет, али се није дуго задржао због непокорности према једном професору. Од 1830. до 1834. је ишао у војну школу у Санкт Петербургу те је постао официр. За то време је писао доста поезије под утицајем Пушкина и Бајрона. Такође се занимао за руску историју и средњовековну епску поезију, што се одразило на „песму трговца Калашњикова“, дугачку поему „Бородино“ и серију популарних балада.
Након смрти Пушкина 1837. године, Љермонтов је изразио осећања кроз песму упућену Цару Николају I Павловичу, захтевајући освету над убицом Пушкина. Песма је осудила „стубове“ руске високе класе за Пушкинову смрт. Николај Павлович га је због ове песме прогнао на Кавказ, где је Љермонтов већ био као мали.
Љермонтов је посетио Санкт Петербург 1838. и 1839. године. Његова неузвраћена љубав према Варвари Лопухини је забележена у незавршеном роману ”Принцеза Лиговскаја”. Након дуела са сином француског амбасадора, опет је враћен у армију на Кавказу.
Године 1839. завршио је свој једини роман, Јунак нашег доба, који готово предвиђа двобој у ком је Љермонтов изгубио живот две године касније, 27. јула (15. јул (јк)/а) 1841.
Током свог живота, Љермонтов је објавио само једну збирку песама 1840. године. Три нове збирке, оштро цензурисане, су објављене годину дана након његове смрти.
Објавио је само један роман, који је имао пуно утицаја на руску прозу. „Јунак нашег доба“ је циклус приповедака које повеѕује главни јунак Печорин. Иновативна структура романа извршила је трајан утицај на руски и европски роман.
Писао је поеме: „Демон“, „Песма о трговцу Калашникову“, „Мцири“, песме: „Пророк“, „Песник“, „Излазим сам на пут...“, „Једро“, „Поводом песникове смрти“, „Мисао“, „Отаџбина“, „Збогом, неумивена Русијо...“, „Облаци“, драму „Маскарада“ и роман „Јунак нашег доба“.
Места
Пјатигорск, умро 27. јул 1841.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Ниво детаљности
Датуми креирања, измене или брисања
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица