Световно име Гојко. После завршене ниже гимназије у Тузли (1925—1929) завршио је шесторазредну богословију у Сарајеву (1930—1936). У Београд је дошао 1936. године, где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и више разреде Шесте београдске ... »гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски факултет је завршио. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића, који је био игуман манастира Свете Тројице, одлази 1942. у овај овчарско-кабларски манастир где је провео следеће две године рата. Током 1944. запослио се као вероучитељ и васпитач у дому за децу избеглу из Босне у Бањи Ковиљачи. Гојко је замонашен у манастиру Благовештењу 1948. године и добио име Павле. Од 1949. до 1955. године био је у монашком братству манастира Раче. Школску 1950/51. годину провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факултету у Атини. Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика. Често је путовао, обилазио и служио у свим местима своје Епархије. За патријарха Српске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. Имао је значајну улогу у превазилажењу раскола митрополије новограчаничке у Америци који је трајао више деценија.«
Places
Кућанци, Хрватска, рођен 11. 09. 1914. Београд, умро, 15. 11. 2009.
