Борисав Бора Станковић био је српски приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца српске Модерне. Рођен је у Врању и врло рано је остао без родитеља, па га је одгајила мајка његовог оца, баба Злата. Завршио је Правни факултет у Београду 1902. године.

Своју најпознатију драму ”Коштана” објављује 1902. године, где први пут у књижевном делу користи врањски изговор, што изазива велике критике.

Свој најпознатији роман ”Нечиста крв” објављује 1910. године, добијајући позитивне критике. За време Првог светског рата бива заробљен и транспортован у логор Дервента. После рата ради у Министарству просвете Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Умро је 1927. године у Београду.

Књижевно дело
Његово целокупно књижевно дело је везано за Врање, иако је у Врање ретко одлазио и нема података да је икада био у околним селима; чак није познавао географски положај материјалних места. У једном предавању је признао да је своје ликове обликовао према причама које је слушао и спајао елементе више личности како би његови ликови деловали пуније. Његово стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности.

Увео је врањански говор у књижевност, због чега је био стално критикован од стране многих савременика школованих на западу. Они су критиковали његов језик и стил писања, говорећи да су његова дела „неписмена и оријентална.“

Јављајући се у време када се млађа генерација све интензивније оријентише према западњачким узорима, остаје привржен реалистичким традицијама; дела су му прожета осећањем наклоности према патријархалном свету старе Србије. Описујући трагичне личности, јунаке који пропадају као „поетичне жртве љубави“, дао је упечатљиву слику завичајног Врања, раслојавање и дегенерацију старих трговачких породица, продирање сеоског елемента у град. Био је сликар страсних сукоба и носталгије за младошћу. Проза му је надахнута осећајем фатализма и источњачке чулности. Поред приповедака и романа окушао се и као драмски писац. Београдске прилике за време Првог светског рата описао је у мемоарском делу ”Под окупацијом”.

Библографија

Мајка на гробу свога јединца, први објављени рад, песма. „Голуб“, 1. XI 1894.
Из старог јеванђеља, Београд, 1899.
Коштана, Комад из врањског живота у четири чина с певањем, Београд, 1902.
Божји људи, Нови Сад, 1902.
Стари дани, Београд, 1902.
Коштана, Драмске приче, Сремски Карловци, 1905.
Покојникова жена, Београд, 1907.
Нечиста крв, Београд, 1910.
Његова Белка, Београд, 1921.
Драме. (Коштана. — Ташана. — Јовча. — Драматизација Нечисте крви), Београд, 1928.
Под окупацијом, Београд, 1929.
Сабрана дела, I—II, Београд, „Просвета“, 1956.
Газда Младен, 1928.