Лист за забаву, поуку и књижевност, који је излазио у Сремски Карловцима 18. јула 1895 до 30. јуна 1914. До краја 1911. године излази четири пута месечно, а од 1911. године два пута месечно.Власник и уредник лист био је Павле Марковић Адамов од 1895. године до 1907. године. Уредници су након њега били и Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Душан Котур.

Рођен је у Великој Кикинди 20. јула 1865. године, где је стекао основно и гимназојско образовање. Учитељску школу завршио је у Сомбору. Радио је као учитељ у Новом Милошеву (Карлову) и Кикинди, а потом као епархијски школски референт у Темишвару (1904-1908), а потом и као школски референт епархије Бачке у Новом Саду (1910-1914). Посебно се бавио организацијом српских школа у Угарској.
Први светски рат га је затекао у Србији, те са српском војском прелази преко Албаније и одлази у Француску где ради као веза са заробљеним и интернираним Србима из Аустроугарске.
По повратку у земљу радио је као школски референт у Новом Саду где је и пензионисан 1925. године.
Бавио је публицистичким радо и објављивао је у низу часописа међу којима Браник, Летопис Матице српске, Браково коло и др. Издавао је и уређивао је Великокикиндски календар, као и лист Посестрима.
Умро је у Новом Саду 06. септембра 1946. године.