Рођен је у селу Вркапићи, крај Топуског 14. фебруара 1833. године. Послије завршене гимназије ступио је у граничарску службу и то у Врановску компанију Прве банске регименте са којом учествује у револуцији 1848. године. Чин лајтнанта стекао је 1858. године, а од 1863. прекомадован је у 78. пјешадијску регименту и сљедеће године је унапређен у чин оберлајтнанта. Маја 1866. године прекомадован је у Другу банску регименту. Од 1871. године прекомадован је у 18. пјешадиску регименту, а сљедеће године добија и чин капетана. Априла 1880. године стекао и племићку титулу, а 1882. године прелази у 78. пјешадиску регимнету гдје остаје до краја службе. Пензионисан је 1892. године у чину оберста. Поред војне службе, активно се занимао и историјом Срба, те је прикупљао народне умотрворине , посебно пословице, које је уступио Вуку Стефановићу Караџићу. Био је и један од главних организатора дочека Вука у Топуском 1861. године. Написао је и неколико путописних црта и приповједака које је објављивао у Летопису Матице Српске, Србобрану и годишњаку Николе Чупића.
Умро је у Загребу 29. октобра 1909. године.

Лист за забаву, поуку и књижевност, који је излазио у Сремски Карловцима 18. јула 1895 до 30. јуна 1914. До краја 1911. године излази четири пута месечно, а од 1911. године два пута месечно.Власник и уредник лист био је Павле Марковић Адамов од 1895. године до 1907. године. Уредници су након њега били и Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Душан Котур.