Рођен је у Београду 12. септембра 1876. године у занатлијској породици. Школовао се у Београду те је завршио Филозофски факултет у Београду на лингвистичко књижевном одсеку 1899. године. Потом је школовање наставио у Паризу и Лозани изучавајући позориште и књижевност. Радио је као суплент у гимазијама у Београду, Неготину, а положивши потом и као професор француског и српског језике у Трећој (1904-1906), потом Првој (1906-1910) и од 1910. године у Другој београдској гимназији. Радио је и у Народном позоришту као помочник драматурга и драматурд (1899-1906) а потом и као в. д.упраника (1909-1910) и као управник (1910-1914 и од 1919-1924). То је и време великог успона Народног позоришта, док су теоријски радови сврстали Милана Грола међу водеће српске театрологе.
Од ране малдости изузетно је активан у политичком животу Србије. Као студент приступио је Самосталним радикалима и уређивао је листове "Дневни лист" (1906-1909) и "Одјек" (1910-1915). Од 1913. године био је члан Главног одбора странке. Током Првог светског рата ради у Српском пресбироу у Женеви. После повратка у земљу приступио је Демократској странци. Од августа 1924. године ради као подсекретар у Министарству спољних послова, а потом и као посланик у Цариграду.
Према личном режиму краља Александра, али и преам влади кнеза Павла био је у опозицији. Покрену је лист "Народ" 1935. и обновио лист "Одјек" 1936. године. У ово време се посветио и Коларчевом народном универзитету где је био управник 0д 1929. па све до 1938. године. После смрти Љ. Давидовића изабран је за председника Главног одбора Демократске странке фебруара 1940. године. Подржао је пуч од 27. марта 1941. године и ушао је у владу генерала Симовића као министар социјалне политике. Са владом је отишао у емиграцију у Лондон, где је био чалан свих влада које су формиран у избеглиштву. Крајем рата вратио се у земљу и био је један од потпредседника прве владе формиране у земљи 07. марта 1945. године. Повукао се из владе у августу исте године када није прошао његов предлог изборног закона. После тога се и потпуно повукао из политике.
Умро је у Београду 03. децембра 1952. године.

Лист за забаву, поуку и књижевност, који је излазио у Сремски Карловцима 18. јула 1895 до 30. јуна 1914. До краја 1911. године излази четири пута месечно, а од 1911. године два пута месечно.Власник и уредник лист био је Павле Марковић Адамов од 1895. године до 1907. године. Уредници су након њега били и Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Душан Котур.