Лист за забаву, поуку и књижевност, који је излазио у Сремски Карловцима 18. јула 1895 до 30. јуна 1914. До краја 1911. године излази четири пута месечно, а од 1911. године два пута месечно.Власник и уредник лист био је Павле Марковић Адамов од 1895. године до 1907. године. Уредници су након њега били и Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Душан Котур.

Свештеник, рођен у селу Трнава код Ужица 10. јуна 1863, а преминуо у манастиру Савина 02. априла 1927. Нижу гимназију завршио у Ужицу 1879, а Богословију у Београду 1883. године. Радио као учитељ у Доњој Крушевици у Пожаревачком округу, али је отпуштен због бављења политиком. Рукоположен је за свештеника 1887 и преузео парохију у Белој Цркви. Већ 1889 године се преселио у Горњи Милановац и тамо вршио свештеничку дужност. У Г. Милановцу је са Стеваном Матићем покренуо лист Таково 1890. године. На лични захтев премјештен је са службом у Ниш 1904. године. Ту је изабран за судију Духовног суда , а у исто вријеме је покренуо лист Глас епархије нишке чији је био власник и уредник. Један је и од покретача листа Кића, листа за шалу, забаву и прикупљање народних умотворина који је излазио у Нишу 1905-1914, а потом и у Београду 1922-1926. Активно се бавио и политиком те је биран као радикал за народног посланика 1900. Са повлачењем српске војске 1915 године прелази у Црну Гору, али се убрзо вратио и наставио да живи и ради у Београду као парох цркве Св. Саве. до 1919. Пред смрт је обављао дужност инспектора Министарства вера.
Бавио се и књижевношћу, а приповјетке је објављивао у часописима Бранково коло, Босанска вила, Венац, Градина, Коло, Дело и Мисао.