Рођен је у Титошу 1845. године у свештеничкој породици. Основну школу завршио је у родном месту, гимназију у Баји и Печују. Студирао је права у Пешти као стипендиста Текелијанума (1865-1867). По окончању студија радио је као чиновник Сремске жупанијиске управе, потом је био адвокат у Баји, а 1887. године постаје сенатор општине Рума. Од 1918. године радио је у новосадској општинској управи.
Поред права бавио се и књижевношћу. Од студентских дана пише приповетке и поезију, као и књижевну критику које објављује у књижевној периодици (Јавор, Стражилово, Бранково коло, Летопису Матице српске и др.) Бавио се и превођењем са мађарског језика.
Умро је у Новом Саду 1922. године.