Лист за забаву, поуку и књижевност, који је излазио у Сремски Карловцима 18. јула 1895 до 30. јуна 1914. До краја 1911. године излази четири пута месечно, а од 1911. године два пута месечно.Власник и уредник лист био је Павле Марковић Адамов од 1895. године до 1907. године. Уредници су након њега били и Милан Будисављевић, Драгутин Илић и Душан Котур.

Рођен је у Сарајеву 07. фебруара 1840. године у богатој трговачкој породици. Школовао се у родном граду где је завршио основну школу, док је з Бечу завршио трговачку школу. Наследио је посао од оца Манојла, те га значајно проширио додајући хотеле, циглане и друге нове изворе прихода. Од 1878. године почиње да се активно бави и политиком и тада је изабран у народну владу. Временом постаје централна фигура борбе за права Срба у БиХ. То се огледа и у представкама које су слате на двор у Беч (Царски меморандуми од 1896-1902), али и у активности у оснивању нових институција као што Српска штедионица (1904) или Српска банка (1907). Био је и представник босанско-херцеговачких Срба на крунисању краља Петра 1904. године. Активно је радио на развоју школске и црквене самоуправе. После атентата на Франца Фердинанда у Сарајвеу 1914. године ухапшен је, а документација пронађена у његовој кући служила је као доказ о повезаности представника Србије са атентатом. Током Првог светског рата опет је хапшен неколико пута. На крају рата био је председник Главног одбора Народног вијећа БиХ, а потом је изабран и у Пленум Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу. После рата изабран је у Привремено народно представништво Краљевства СХС. После рата остао је политички активан у оквиру радикала.
Умро је у Сарајеву 15. марта 1927. године