Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Коњовић, Милан
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Konjović, Milan
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
- Konyovitch, Milan
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1898-1993
Историјат
Сликар и академик. У Сомбору је, током похађања гимназије, 1914. године први пут излагао педесетак радова сликаних у природи. Учествовао је у Првом светском рату од 1916. до 1918. као артиљеријски официр. На Академију ликовних уметности у Прагу се уписао 1919. године у класи Влахе Буковца, где је студирао два семестра. Наставља да ради самостално, у Прагу уз савете авангардног чешког сликара Јана Зрзавија, у Бечу и по студијским путовањима у Минхену, Берлину и Дрездену. У Паризу од 1924. до 1932. године постиже запажене успехе самосталним изложбама као и на изложбама у париским салонима где настаје његова „плава фаза”. По повратку у Сомбор 1932. године се посветио сликању родног краја, војвођанских пејзажа, људи и амбијената, са „излетима” у Далмацију који представљају „црвену фазу“ која обухвата раздобље до 1940. године. За време Другог светског рата је био у заробљеништву у Оснабрику. После повратка 1943. настају његови пастели у уљу који до 1952. чине уметникову „сиву фазу”. Од 18. марта до 1. априла 1951. је одржао изложбу „Људи” у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”. Од 1953. године, у „колористичној фази”, доминира чиста, интензивна боја. Нова сликарска оријентација траје на радовима „асоцијативне фазе” од 1960. до 1980, а 1985. почиње са правим варијацијама на тему византијске уметности и до краја 1990. године настаје тридесетак дела нове „византијске фазе”. Бавио се и позоришном сценографијом и костимографијом. Његов опусом је преко6.000 уља, пастела, акварела, темпера, цртежа, таписерија, позоришних сценографија, скица за костиме, витража, мозаика и графика. Био је члан Војвођанске академије наука и уметности у Новом Саду, дописни члан Југославенске академије наука и уметности у Загребу (од 1986) и члан Српске академије наука и уметности у Београду.
Места
Сомбор, рођен 28. 06. 1898.
Сомбор, умро 28. 01. 1993.
Сомбор, умро 28. 01. 1993.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Подручје приступних тачака.
Занимања
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Нацрт
Ниво детаљности
Минимални
Датуми креирања, измене или брисања
22. 01. 2026.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Извори
Српски биографски речник 5 (Кв-Мао), Нови Сад, 2011, стр. 223-225.
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%BE%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Напомене о одржавању
2601к103,