Сликар и академик. У Сомбору је, током похађања гимназије, 1914. године први пут излагао педесетак радова сликаних у природи. Учествовао је у Првом светском рату од 1916. до 1918. као артиљеријски официр. На Академију ликовних уметности у Прагу се уписао 1919. године у класи Влахе Буковца, где је студирао два семестра. Наставља да ради самостално, у Прагу уз савете авангардног чешког сликара Јана Зрзавија, у Бечу и по студијским путовањима у Минхену, Берлину и Дрездену. У Паризу од 1924. до 1932. године постиже запажене успехе самосталним изложбама као и на изложбама у париским салонима где настаје његова „плава фаза”. По повратку у Сомбор 1932. године се посветио сликању родног краја, војвођанских пејзажа, људи и амбијената, са „излетима” у Далмацију који представљају „црвену фазу“ која обухвата раздобље до 1940. године. За време Другог светског рата је био у заробљеништву у Оснабрику. После повратка 1943. настају његови пастели у уљу који до 1952. чине уметникову „сиву фазу”. Од 18. марта до 1. априла 1951. је одржао изложбу „Људи” у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”. Од 1953. године, у „колористичној фази”, доминира чиста, интензивна боја. Нова сликарска оријентација траје на радовима „асоцијативне фазе” од 1960. до 1980, а 1985. почиње са правим варијацијама на тему византијске уметности и до краја 1990. године настаје тридесетак дела нове „византијске фазе”. Бавио се и позоришном сценографијом и костимографијом. Његов опусом је преко6.000 уља, пастела, акварела, темпера, цртежа, таписерија, позоришних сценографија, скица за костиме, витража, мозаика и графика. Био је члан Војвођанске академије наука и уметности у Новом Саду, дописни члан Југославенске академије наука и уметности у Загребу (од 1986) и члан Српске академије наука и уметности у Београду.