• Ristić, Jovan

Јован Ристић био је политичар, државник и историчар. Уз Илију Гарашанина и Николу Пашића спада у ред највећих државника Србије 19. века. Био је оснивач и вођа Либералне странке. Постао је један од најмоћнијих људи у српској политици од 1868. до 1893. Зато је имао много кључних улога у Србији, практично, он је имао моћ, био је сива еминенција. Ристић је два пута намесник у име малолетних владара, прво у име кнеза Милана Обреновића, а касније и у име његовог сина краља Александра Обреновића. Успео је да искористи Миланово малолетство и политичко неискуство других намесника да се усвоји Намеснички устав. Био је представник Кнежевине Србије на Берлинском конгресу којим је призната независност Србије.

Човек импресивне интелигенције, велика личност у српској политици у 19. веку. Био је једини српски дипломата који је могао равноправно да разговара са европским дипломатама. Рођен је 1831. у Крагујевцу, у сиромашној породици, од оца Ристе и мајке Марије. Рано је остао без оца, a у свом „Тестаменту“ Ристић је писао: „Изнад свега сам осећао потребу да се повинујем Божјем провиђењу, захвалан што ме је извукао из сиромаштва и извео на пут на којем сам у грађанском животу и државним положајима могао да заузмем одређено место и под тешким околностима зарађујем за живот.“ Одличан успех Ристића у основној школи је убедило породичног пријатеља да га пошаље у средњу школу у Београду. У Београду је Ристић постао истакнути члан Дружине младежи српске, квазиполитичког студентског удружења које је напредовало после догађаја из 1848.[1] Млади Ристић је био мешу неколицином људи из Србије који су присуствовали Мајској скупштини.

Пошто је дипломирао на београдском Лицеју стипендијом српске државе 1852, Ристић је одбио да студира теологију у Русији. Једна од особа која је прихватила стипендију за школовање у Русији био је будући митрополит београдски Михаило који ће касније бити Ристићев савезник у релативној либералној русофилској струји у другој половини века.[1] Ристић је 1849. отишао на студије у Берлину, а звање доктора филозофије стекао је на Хајделбергу. Потом је наставио студије на престижној париској Сорбони. У Немачкој је студирао код историчара Леополда фон Ранкеа, и после студија намеравао је да каријеру настави као историчар. Али, није успео да добије место професора историје на београдском Лицеју.

Године 1854, игром случаја, постао је државни намештеник: почео је да ради у Министарству унутрашњих дела, које је водио утицајни политички лидер Илија Гарашанин. На младог Ристића снажан утицај извршила је строга бирократска школа. Постао је уверен да се одатле може управљати земљом. Ускоро се оженио Софијом, ћерком најбогатијег београдског трговца Хаџи Томе. Овај брак му је, поред новца, донео и наклоност српских кнежева из династије Обреновић. Занимљиво је да је у једном периоду, радећи као уредник „Српских новина“, популарисао Шекспира у Србији.

• Serbian

• Cyrillic