Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Пироћанац, Милан
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Piroćanac, Milan
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1837-1897
Историјат
Милан Пироћанац (Јагодина, 7. јануар 1837 — Београд, 1. март 1897) је био српски
Правник и политичар. Основну школу је завршио у Јагодини, а гимназију у Крагујевцу и Београду. Школовање је наставио на правном одсеку Лицеја (1854—1856), да би пред крај 1856. отишао на даље студије права у Париз, где је дипломирао 1860. године. Следећу годину провео је у Хајделбергу, а крајем 1861. се вратио у Београд. На наговарање Илије Гарашанина, запослио се у министарству спољних послова и достигао положај начелника министарства. По устоличењу намесништва 1868. године премештен је у Горњи Милановац и постављен за председника суда Рудничког округа, што га је одвело у стални сукоб са либералима и Јованом Ристићем. Од 1872. бави се адвокатском праксом у Београду и постаје један од најбољих српских адвоката. Судија је Касационог суда од 1874, што је прекинуто накратко положајем министра иностраних дела од 20. новембра 1874. до 20. јануара 1875. године у влади Аћима Чумића. Од 21. октобра 1880. председник је владе Србије све до 21. септембра 1883. године. Држи и портфељ министра правде до 10. октобра 1881, када га замењује местом министра иностраних дела. Влада је поднела оставку после неуспеха на изборима септембра 1883. године. Био је шеф Српске напредне странке од 1880. до 1886. године.
Правник и политичар. Основну школу је завршио у Јагодини, а гимназију у Крагујевцу и Београду. Школовање је наставио на правном одсеку Лицеја (1854—1856), да би пред крај 1856. отишао на даље студије права у Париз, где је дипломирао 1860. године. Следећу годину провео је у Хајделбергу, а крајем 1861. се вратио у Београд. На наговарање Илије Гарашанина, запослио се у министарству спољних послова и достигао положај начелника министарства. По устоличењу намесништва 1868. године премештен је у Горњи Милановац и постављен за председника суда Рудничког округа, што га је одвело у стални сукоб са либералима и Јованом Ристићем. Од 1872. бави се адвокатском праксом у Београду и постаје један од најбољих српских адвоката. Судија је Касационог суда од 1874, што је прекинуто накратко положајем министра иностраних дела од 20. новембра 1874. до 20. јануара 1875. године у влади Аћима Чумића. Од 21. октобра 1880. председник је владе Србије све до 21. септембра 1883. године. Држи и портфељ министра правде до 10. октобра 1881, када га замењује местом министра иностраних дела. Влада је поднела оставку после неуспеха на изборима септембра 1883. године. Био је шеф Српске напредне странке од 1880. до 1886. године.
Места
Јагодина, рођен 7. 01. 1837.
Београд, умро 1. 03. 1897.
Београд, умро 1. 03. 1897.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Подручје приступних тачака.
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Нацрт
Ниво детаљности
Минимални
Датуми креирања, измене или брисања
29. 10. 2021.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Напомене о одржавању
2110к103,