• Budimir, Milan

Школовао се у Сарајеву, гдје је завршио класичну гимназију 1910. године. Студирао је класичну филологију на Универзитету у Бечу где је и докторирао 1920. године са тезом „О олујним демонима код индоевропских народа“. Изабран је најпре за асистента 1921. године, а убрзо потом и за доцента на Катедри за класичну филологију Филозофског факултета у Београду. За ванредног професора је изабран 1928, а за редовног 1938. године и као професор и шеф Катедре за класичну филологију радио је са прекидом за време немачке окупације земље током Другог светског рата, све до пензионисања 1962. године. Као студент, био је политички ангажован у националним круговима српских омладинаца и члан Младе Босне. После Првог светског рата основао је Радикалско-демократску напредњачку странку (РАДЕНА), покретао је више листова у Сарајеву 1918. и 1919. године (Словенски југ, Ново дјело, Око). Од 1933. године активан је сарадник Балканског института у Београду, где је са Петром Скоком уређивао часопис Института Revue internationale des Études balkaniques.

Милан Будимир је био ратни инвалид, односно од 1922. године је био потпуно слеп. Као истраживач високог ранга изабран је 1948. године за дописног, а 1955. за редовног члана Српске академије наука и уметности.

• Српски

• Ћирилица