Аџић, Сретен

Identity area

Type of entity

Person

Authorized form of name

Аџић, Сретен

Parallel form(s) of name

  • Adžić, Sreten

Standardized form(s) of name according to other rules

Other form(s) of name

Identifiers for corporate bodies

Description area

Dates of existence

1856-1933

History

Учитељ, педагог, просветни инспектор. Отац Милун Милосављевић, свршени богослов, који је радио као учитељ и мајка Сава, умрли су веома рано, па старатељство над њим преузима његов деда по мајци, Хаџи Јефта. Основну школу, у коју је уписан под презименом Аџић, завршио је у Трстенику. Нижу гимназију учио је у Крагујевцу, а потом завршава и први разред Богословије у Београду. Први разред Учитељске школе завршио је у Крагујевцу, а преостала три у Учитељској школи у Београду. Након положеног учитељског испита зрелости, прве две године службовања проводи у основној школи у Трстенику. Године 1882. Аџић, као државни питомац, одлази у Беч где студира педагогију на Филозофском факултету Универзитета у Бечу. Потом, од 1886. године, на Универзитету у Лајпцигу проводи 6 семестара. У овом периоду се упознаје са васпитном идејом о ручном раду као наставиом предмету из чега ће касније произићи његова књига „Ручни рад у мушкој школи“. По повратку у Србију предаје у нишкој Учитељској школи као и Вишој женској школи у Београду. Звање професора добија 1895. године и прелази да предаје у Учитељској школи у Алексинцу. За управитеља Мушке учитељске школе у Јагодини постављен је 1896. године и на том положају остаје наредних двадесет година. Његовом заслугом је у наставни програм уведен предмет „Школски рад“ у оквиру кога се теоријски изучавала методика свих наставних предмета, али изводила и практична настава у основној школи. У школи је основана певачка дружина, оркестар, ђачка дружина Узданица, богата књижница и читаоница. Школско имање, које се простирало на 10.5 хектара, сматрано је за једно од најугледнијих у Србији. Понос школе представљао је парк у коме се налазило пет пољских учионица. У раду на даљем развоју школе, Аџића прекида Први светски рат. Недуго после рата, Аџић је премештен за обласног просветног инспектора у Суботици, потом на место професора Више педагошке школе у Београду и за управитеља Учитељске школе у Вршцу. Пензионисан је 1924. године.
Преводио је са есперанта на српски, и пропагирао есперанто.

Places

Мала Сугубина, рођен 15. 10. 1856.
Београд, умро 9. 12. 1933.

Legal status

Functions, occupations and activities

Mandates/sources of authority

Internal structures/genealogy

General context

Relationships area

Access points area

Occupations

Control area

Authority record identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Status

Draft

Level of detail

Minimal

Dates of creation, revision and deletion

26. 03. 2020.

Language(s)

  • Serbian

Script(s)

  • Cyrillic

Sources

Maintenance notes

2003к103,

  • Clipboard

  • Export

  • EAC