Аџић, Сретен

Подручје идентификације

Врста ентитета

Особа

Званични облик назива/имена

Аџић, Сретен

Упоредни облик(ци) назива/имена

  • Adžić, Sreten

Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.

Други облик(ци) назива/имена

Идентификатори за правна лица

Подручје описа

Датуми постојања

1856-1933

Историјат

Учитељ, педагог, просветни инспектор. Отац Милун Милосављевић, свршени богослов, који је радио као учитељ и мајка Сава, умрли су веома рано, па старатељство над њим преузима његов деда по мајци, Хаџи Јефта. Основну школу, у коју је уписан под презименом Аџић, завршио је у Трстенику. Нижу гимназију учио је у Крагујевцу, а потом завршава и први разред Богословије у Београду. Први разред Учитељске школе завршио је у Крагујевцу, а преостала три у Учитељској школи у Београду. Након положеног учитељског испита зрелости, прве две године службовања проводи у основној школи у Трстенику. Године 1882. Аџић, као државни питомац, одлази у Беч где студира педагогију на Филозофском факултету Универзитета у Бечу. Потом, од 1886. године, на Универзитету у Лајпцигу проводи 6 семестара. У овом периоду се упознаје са васпитном идејом о ручном раду као наставиом предмету из чега ће касније произићи његова књига „Ручни рад у мушкој школи“. По повратку у Србију предаје у нишкој Учитељској школи као и Вишој женској школи у Београду. Звање професора добија 1895. године и прелази да предаје у Учитељској школи у Алексинцу. За управитеља Мушке учитељске школе у Јагодини постављен је 1896. године и на том положају остаје наредних двадесет година. Његовом заслугом је у наставни програм уведен предмет „Школски рад“ у оквиру кога се теоријски изучавала методика свих наставних предмета, али изводила и практична настава у основној школи. У школи је основана певачка дружина, оркестар, ђачка дружина Узданица, богата књижница и читаоница. Школско имање, које се простирало на 10.5 хектара, сматрано је за једно од најугледнијих у Србији. Понос школе представљао је парк у коме се налазило пет пољских учионица. У раду на даљем развоју школе, Аџића прекида Први светски рат. Недуго после рата, Аџић је премештен за обласног просветног инспектора у Суботици, потом на место професора Више педагошке школе у Београду и за управитеља Учитељске школе у Вршцу. Пензионисан је 1924. године.
Преводио је са есперанта на српски, и пропагирао есперанто.

Места

Мала Сугубина, рођен 15. 10. 1856.
Београд, умро 9. 12. 1933.

Правни статус

Функције, занимања и активности

Надлежности/извори овлаштења

Унутрашња структура/генеалогија

Општи контекст

Подручје веза/односа

Подручје приступних тачака.

Занимања

Подручје контроле

Идентификатор нормативног записа

Идентификатор установе

Правила и/или прописи употребљени

Статус

Нацрт

Ниво детаљности

Минимални

Датуми креирања, измене или брисања

26. 03. 2020.

Језик(ци)

  • Српски

Писмо(а)

  • Ћирилица

Извори

Напомене о одржавању

2003к103,

  • Међумеморија

  • Извези

  • EAC