Особа

Богићевић, Антоније М.

• Bogićević, Antonije M.

1838-1916

Рођен је у Шапцу 24. фебруара 1838. године, где је завршио и основну школу. Гимназију је учио у Шапцу и Београду. По завршетку школовања, ступа у војну службу 1856. године и одмах је упућен на школовање у Пруску. Тамо је прво служио у коњици, а од 1858. године послат је у артиљериско-инжињеријску школу у Берлину. По повратку у Србију 1861. године командовао је разним формацијама народне и стајаће војске. Од 1863. до 1876. године у више наврата је био кнежев ађутант, а за време француско-пруског рата 1870. године члан је српске делегације на пруској страни. У Првом српско-турском рату 1876/77. године био је инспектор артиљерије и начелник артиљерије Дринског кора. У Другом рату био је начелник артиљерије Тимочког кора и његов командант. После ратова био је судија војног касационог суда, командант Београда и командант Тимочке дивизијске области. У рату 1885. године обављао је дужност начелника артиљерије штаба Врховне команде. После рата обављао је дужност судије војног касационог суда, заступник министра војног и командант Дунавске дивизијске области. Дужност министра војног обављао је у влади Јована Авакумовића (1892/93), а после смрти краљевског намесника Косте Протића био је и кандидат за то место. После државног удара 1893. године је пензионисан, али је већ следеће 1894. године реактивиран и постављен за државног саветника. Потпредеседник Државног савета постао је 1897. године, а његов председник априла 1903. године Након Мајског преврата пензионисан је на лични захтев.
Био је и дугогодишњи члан и председник Српског црвеног крста.
Умро је у Београду 29. септембра 1916. године.

Богићевић, Милан (1840-1929)

Коначни

Делимични

21.11.2023.

• Српски

• Ћирилица

Српски биографски речник, т. 1, 621-622.

2311к030,