Подручје идентификације
Врста ентитета
Особа
Званични облик назива/имена
Богићевић, Милан
Упоредни облик(ци) назива/имена
- Bogićević, Milan
Стандардизована форма(е) назива/имена према другим правилима.
Други облик(ци) назива/имена
Идентификатори за правна лица
Подручје описа
Датуми постојања
1840-1929
Историјат
Милан Богићевић био je правник, дипломата и министар. Рођен је у Шапцу као син потпуковника Милоша Богићевића, шабачког окружног начелника и касније председника београдске општине и Анђелије рођене Лукачевић. Био је унук војводе Анте Богићевића. Његова браћа су били генерал и министар војни Антоније Богићевић, министар грађевина и председник београдске општине Михаило Богићевић.
Завршио је правне науке у Паризу и почео дипломатску каријеру као секретар Српског заступништва у Цариграду 1868., а 1872., постао је секретар кнеза Милана.
Био је министар правде (1874—75), три пута министар иностраних послова (1875, 1883—84 и 1894—95), касациони судија (1879—83) и члан Државног савета (1902—08). Иако више чиновник него политичар Богићевић је важио као бранилац курса наслањања српске спољне политике на Аустроугарску и био изразит антирадикал. Један је од оснивача Напредне странке и потпуно одан династији Обреновића.
Обављао је и дужност посланика Србије у Бечу од 1883. до 1888. године, и са папским нунцијем у Бечу усагласио је текст конкордата за Краљевину Србију. Од 1895. до 1900. био је посланик Србије у Берлину и Риму. Пензионисан је 1900. године због противљења браку краља Александра и Драге Машин. Од 1901. године па све до 1914. био је члан Државног савета у пензији.
Умро је у Бечу 22. јуна 1929. године.
Завршио је правне науке у Паризу и почео дипломатску каријеру као секретар Српског заступништва у Цариграду 1868., а 1872., постао је секретар кнеза Милана.
Био је министар правде (1874—75), три пута министар иностраних послова (1875, 1883—84 и 1894—95), касациони судија (1879—83) и члан Државног савета (1902—08). Иако више чиновник него политичар Богићевић је важио као бранилац курса наслањања српске спољне политике на Аустроугарску и био изразит антирадикал. Један је од оснивача Напредне странке и потпуно одан династији Обреновића.
Обављао је и дужност посланика Србије у Бечу од 1883. до 1888. године, и са папским нунцијем у Бечу усагласио је текст конкордата за Краљевину Србију. Од 1895. до 1900. био је посланик Србије у Берлину и Риму. Пензионисан је 1900. године због противљења браку краља Александра и Драге Машин. Од 1901. године па све до 1914. био је члан Државног савета у пензији.
Умро је у Бечу 22. јуна 1929. године.
Места
Шабац, рођен 6. марта 1840.
Беч, умро 22. јуна 1929.
Беч, умро 22. јуна 1929.
Правни статус
Функције, занимања и активности
Правник и политичар.
Надлежности/извори овлаштења
Унутрашња структура/генеалогија
Општи контекст
Подручје веза/односа
Повезани ентитет
Богићевић, Антоније М. (1838-1916)
Идентификатор повезане јединице
Категорија везе/односа
породица
Врста везе/односа
Богићевић, Антоније М. је брат/сестра од Богићевић, Милан
Датуми везе/односа
Опис везе
Подручје приступних тачака.
Подручје контроле
Идентификатор нормативног записа
Идентификатор установе
Правила и/или прописи употребљени
Статус
Нацрт
Ниво детаљности
Минимални
Датуми креирања, измене или брисања
04.12.2020.
Језик(ци)
- Српски
Писмо(а)
- Ћирилица
Извори
Српски биографски речник, т. 1, 624-625.
Напомене о одржавању
2012к184,