Zona de identificação
tipo de entidade
Forma autorizada do nome
Forma(s) paralela(s) de nome
- Prodanović, Jaša
Forma normalizada do nome de acordo com outras regras
Outra(s) forma(s) do nome
- Продановић, Јаков
- Prodanović, Jakov
identificadores para entidades coletivas
área de descrição
datas de existência
história
Јаков Јаша Продановић био је српски политичар, публициста и књижевник.
Матурирао је у Првој београдској гимназији, у генерацији са Јованом Цвијићем и Михаилом Петровићем Аласом.
Био је министар просвете у Влади Краљевине Србије, као члан Самосталне радикалне странке. Године 1910. као министар народне привреде спровео кроз Народну скупштину Закон о радњама, којим су створене радничке и друге коморе, и уведено заштитно радничко законодавство. Године 1919. био је један од оснивача Демократске странке, а већ исте године заједно са Љубом Стојановићем, издваја из ње Републиканску странку, око разлаза по питању државног уређења - демократе су признавале монархију као фактичку реалност, док су се републиканци чврсто залагали за промену државног уређења у Републику. Залагао се за федералистичко уређење и супротставио се диктатури краља Александра Карађорђевића.
Марта 1945. године изабран је за министра за Србију у Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, а после је био потпредседник Владе Федеративне Народне Републике Југославије.
Године 1890. уређивао је „Народну мисао“; затим "Борбу" (од 1. октобра 1902) гласило самосталних радикала, од 1903. до 1912. „Одјек“, од 1921. до 1923. „Гласник Професорског друштва“; писао је политичке брошуре, приредио две антологије народних песама и приповедака, целокупна дела Јована Јовановића Змаја, Јована Илића, Светислава Вуловића и Лазе Лазаревића. Био је члан оснивачког и редакционог одбора „Дела“ и „Српског књижевног гласника“ и сарађивао у свим знатнијим књижевним и политичким листовима.
Од фебруара 1936. био је дописни, а од 1948. године редовни члан Српске академије наука и уметности.
Умро је 1. јуна 1948. године. Његов син је Бора Продановић.
Познатија дела
- ”Уставни развитак и уставне борбе у Србији”
- ”Вук Караџић и Милош Обреновић”
- ”Наши и страни”
- ”Наша народна књижевност”
- ”Историја политичких странакa и струја у Србији”
Locais
Београд, умро 1. јуна 1948.
status legal
funções, ocupações e atividades
Mandatos/Fontes de autoridade
Estruturas internas/genealogia
contexto geral
Área de relacionamento
Área de pontos de acesso
Zona do controlo
Identificador do registo de autoridade
Identificador da instituição
Regras ou convenções utilizadas
Estatuto
Nível de detalhe
Datas de criação, revisão ou eliminação
Línguas e escritas
- sérvio
Script(s)
- cirílico