Рођен је у селу Луг код Требиња 21. новембра 1832. године. Школовао се у манстиру Дужи. Закалуђерио се 1849. године, а потом је заввршио богословију у Београду 1857. године. До 1860. године водио је школе при манастирима Дужи и Житомислић. Улествовао је у устанку Луке Вукаловића 1861. године и командовао је једним од одреда. Учествоао је и у преговорима са Омер-пашом. Учествује и у црногорско-турском рату 1862. године након чега остаје на Цетињу где је радио као управитељ црногорских школа, али је за књаза Николу обавња и низ повјерљивих дипломатских мисија. Из Црне Горе одлати 1867. и прелази у Београд где је радио као председник Одбора за школе ван Србије све до 1876. године. Пришао је Уједињеној омладини српској и одржавао је блиске везе са Светозарем Милетићем, код је за намесника Јована Ристића обавњао низ поверљивих дипломатских мисија. Учествовао је као добровољац у Херцеговачком устанку 1875. године, али и у српско турском рату 1876-1878. године где је командовао трупама и био рањен. После рата радио је у Народој библиотеци Србије (1880-1886) и Народном музеју, био је народни посланик и једна од учитеља краља Александра Обреновића.
Сакупљао је народну књижевност, описивао српске манастире и народне обичаје, присао приказе и беседе. Преводио је са руског и француског. Посебно су занчајни његови радови из историје српског народа и Српске православне цркве.
Умро је у Београду 21. фебруара 1900. године.