Item Р 633/IIа/297 - Писмо Николе Вулића Ђорђу Ђорђевићу

Identity area

Reference code

Р 633/IIа/297

Title

Писмо Николе Вулића Ђорђу Ђорђевићу

Date(s)

  • 1892-01-28 (Creation)

Level of description

Item

Extent and medium

2 стр.; 17,8 x 11,3 cm

Context area

Name of creator

(1872-1945)

Biographical history

Српски историчар, класични филолог и археолог, предавач на Великој школи у Београду и Београдском универзитету и један од најзначајнијих српских проучавалаца античке прошлости.
Основну школу похађао је у Жабарима и Бољевцу, а гимназију у Зајечару, Алексинцу и Београду. Студирао је прво у Београду а потом у Минхену где је 1896. докторирао са дисертацијом Historische Untersuchungen zum Bellum Hispaniense. Предавао је у гимназији 1896. године 1897. постао је ванредни а 1901. редовни професор на Катедри за историју старог века Велике школе у Београду. Ванредни професор Београдског универзитета постао је одмах по његовом оснивању 1905. а редовни 1919. За редовног члана САНУ изабран је 1921. године. Био је и председник Српског археолошког друштва, уредник часописа Старинар (1922 — 1931) и председник Историјског друштва Србије. Уживао је велики углед у научним круговима код нас и у иностранству што показује и чланство у великом броју научних удружења: био је доживотни члан Међународне уније академија, дописни члан Француске, Бечке и Румунске академије, редовни члан Археолошког друштва у Софији, редовни члан Бечког археолошког друштва, почасни доктор универзитета у Падови и Клермон Ферону. Из политичких разлога пензионисан је 1938. године. Током Другог светског рата више пута је затваран у Бањички логор.
Истраживао је античку историју, класични филологију, епиграфику и нумизматику. Објавио је више од 550 радова на српском и више страних језика у најугледнијим научним часописима између осталих и у Гласу СКА, Гласнику српског краљевског друштва, Старинару, Klio, Rivista di storia antica, Jahreshefte des Österreichischen Archäologischen Instituts. Његови радови су строго научни, полемични и често настали као одговор на истраживања других научника. И данас многе његове расправе представљају полазну тачку у изучавању појединих проблема. Занимали су га сви периоди античке историје од класичне Грчке, преко хеленистичког периода и Римског царства до позне антике. Расправљао је вредности Хомерових епова као историјских извора (Омир као историјски извор, 1928) владавини Александра Великог и његовим ратовима (Један прилог историји Александра Великог, рад је објављен на српском и италијанском 1907, Alexandre le Grand sur le Danube, 1912), сеоби Хелвећана и Цезаровим ратовима у Галији. Нарочито је истраживао античку прошлост југословенских земаља, нарочито Србије и Македоније. Обрадио је скоро сва важна питања везана за античку прошлост српских земаља. Пре свега је изучавао историју племена која су насељавали централни Балкан: Трибала (Der Sitze der Triballer zur Römerzeit, 1903), Бастарна (Die Bastarnen in unserem Lande, 1927), Келта. Обрадио је и римско освајање Балкана. Већи број његових радова бави се изучавањем Октавијановог Илирског рата а писао је и о далматинско-панонском устанку. Бавио се и питањима везаним за римске провинције на Балкану. Што се тиче позне антике нарочито га је занимала владавина цара Констанција[потребна одредница] и његови ратови. Написао је и неколико радова посвећених историји хришћанства на територији Југославије. Дао је огроман допринос развоју античке епиграфике код нас. Четрдесет година је обилазио Србију и Македонију где је прикупљао епиграфске налазе значајне за проучавање историје антике на нашим просторима. Материјал је објављивао са А. Премерштајном под насловом Antike Denkmäler in Serbien у годишњаку аустријског археолошког друштва као и самостално у 8 свезака дела Антички споменици наше земље публикованим у периоду од 1900. до 1948. Написао је и неколико радова посвећеним појединачним епиграфским проблемима. Истраживао је историју ковнице новца у Виминацијуму чиме је дао значајан допринос и на пољу античке нумизматике. Пошто је био добар познавалац латинског и грчког језика дао је значајан допринос и на пољу класичне филологије. Писао је студије и есеје о писцима класичне грчке и римске књижевности: о грчкој лирици до Пиндара, Катулу и Вергилију. Са посебном пажњом се бавио истраживањем утицаја антике на српско културно наслеђе. О овој тематици значајни су му радови Противречности у Омира и нашој народној поезији и Наше народне песме и Илијада. Сарађивао је у великом броју енциклопедија издаваних код нас и у иностранству. Написао је већи број чланака за: Real-Encyclopädie der classischen Altertumswissenschaft, Dizionario epigrafico di antichità romana и Народну енциклопедију Станоја Станојевића. Писао је и уџбенике за латински језик и историју за средње школе. Бавио се и археолошким истраживањима. Током 1911. и 1912. ископавао је римски каструм на Космају. Истраживања илирских гробова у Требеништу на Охридском језеру обављана између 1930. и 1933. привукла су велико интересовање домаће и стране научне јавности. Ископавао је римско позориште код Злокућана у околини Скопља. Поред научних радова написао је и низ популарних чланака о личностима и важним догађајима антике као и о најзанимљивијим археолошким налазима. Ови радови објављени су у бројним дневним новинама и часописима. Значајан је његов педагошки рад на Великој школи и Универзитету у Београду. Предавао је историју старог века а држао је и посебне курсеве посвећене епиграфици и историји југословенских земаља у античко доба.

Name of creator

Biographical history

Archival history

Content and structure area

Scope and content

Appraisal, destruction and scheduling

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Accruals

Не очекују се допуне.

System of arrangement

Conditions of access and use area

Conditions governing access

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Conditions governing reproduction

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Language of material

  • Serbian

Script of material

  • Cyrillic

Language and script notes

Physical characteristics and technical requirements

Finding aids

Allied materials area

Existence and location of originals

Existence and location of copies

Related units of description

Related descriptions

Notes area

Alternative identifier(s)

Access points

Subject access points

Place access points

Name access points

Genre access points

Description identifier

Institution identifier

Rules and/or conventions used

Sources

Лисни каталог НБС.

Accession area

Related subjects

Related people and organizations

Related genres

Related places