Стеван Бешевић био је судијски чиновник, адвокат, новинар, уредник сатиричног листа ”Врач погађач” и илустрованих дечјих новина ”Наш лист”, конструктор и градитељ летећих модела.

Син је Петра, трговца, и Милеве, рођ. Њиноверскович (њемачко-пољског порекла). Основну школу и неколико разреда гимназије завршио је у Сремској Митровици. Од 1888. до 1891. био је у Kотору у војсци, а 1895. запослио се у Сплиту као конципијент у адвокатској канцеларији Л. Бакотића те практикант на суду. Год. 1896. долази у Загреб где је уредник сатиричког листа ”Врач погађач”, а после је отворио фотографски атеље. Био је један од организатора Змајеве прославе у Загребу 1899, а као следбеник идеја С. Милетића одбио је владину понуду да уређује ”Народне новине”. Год. 1911. прешао је у Београд и био преводилац Пресбироа Министарства иностраних дела Србије. Одатле је наставио уређивати ”Врач погађач” у Новом Саду све до 1914, кад је лист забрањен. За Првог светског рата био је чиновник Пресбироа у Нишу (1915), а затим на Kрфу. Год. 1918. вратио се преко Солуна у Београд где је уређивао дечје новине ”Наш лист” (1921–1924), а затим био уредник ”Службених новина” до пензионисања 1935.
Прву пјесму ”Дивна си зоро…” објавио је у листу ”Фрушка гора” (1887, 6). Сатиричком, родољубивом, пригодном и дечијом поезијом (Змајевка; Три светла дана, Београду, Мојим кћерима о земљи Утопији), прозним, драмским и публицистичким радовима сарађивао је различитим књижевним гласилима тога доба.
Умро је у Београду 06. септембра 1942. године