Dokument Р 561/IV/31 - Попичитељ правосуђа Стефан Радичевић Суду црноречком

Področje identitete

Signatura

Р 561/IV/31

Naslov

Попичитељ правосуђа Стефан Радичевић Суду црноречком

Datum/-i

  • 1842-04-06 (Ustvarjanje)

Nivo popisa

Dokument

Obseg in nosilec zapisa

2 листа формата 36х22,7 cm

Področje konteksta

Ime ustvarjalca

(1826-1895)

Biografska zgodovina

Српски државник, правник, дипломата, министар и политичар.
Основну школу учио је у родном месту. 1841. је прешао на школовање у Београд, где је уписао Гимназију. Као ђак Лицеја (од 1846) учествовао је у оснивању Дружине младежи српске 1847. године. Као државни питомац студирао је права у Хајделбергу и Паризу, где је докторирао 1854. године. Због критичких опаски на рачун власти у Србији у брошури "Slaves du Sud ou le peuple Serbe avec les Croates et les Bulgares, Paris, 1853, коју је написао са Милованом Јанковићем, изгубио је државну стипендију, те се вратио у земљу. У новембру 1853. поново је отишао у Париз и довршио студије.
По повратку у Србију укључио се у круг либерала, у коме су били и Милован Јанковић, Алимпије Васиљевић, Јован Бошковић, Владимир Јовановић и други. Сматран је њиховим интелектуалним вођом. Од 1854. до 1859. радио је као државни чиновник. Као секретар Светоандрејске скупштине 1858. године, играо је значајну улогу у смени кнеза Александра Карађорђевића кнезом Милошем Обреновићем. Тада је, захваљујући њему, изгласан и Први закон о народној скупштини. Био је помоћник министра унутрашњих дела и правде 1859—1860. године, када је постао и министар правде у првој влади кнеза Михаила, али је убрзо, као и сви либерали, пао у немилост и пребачен за судију Великог суда. Осуђен је 1864. године, као и друге судије, на три године затвора и лишавање грађанске части, а поводом ослобађајуће пресуде у Мајсторовићевој афери; помилован је следеће године.
6. августа 1867, на Другој скупштини која је одржана у Београду, изабран је за председника Уједињене омладине српске. 1869. постао је димпломатски представник у Цариграду и члан Државног савета. Грујићу је припала част да примерак Устава изгласаног 1869. без одобрења Порте и Русије, преда турском министру Али-паши. Политички утицај Грујића је ових година опао пошто је Јован Ристић преузео вођство либералне групације. Постао је министар унутрашњих дела 1875. и министар правде у Акционом министарству 1875. године, које је водило са Турском 1876—1878. године. У периоду 1880-1892. је био посланик у Цариграду, Лондону, Паризу и Бриселу.

Zgodovina arhivskega gradiva

Področje vsebine in strukture

Obseg in vsebina

Препорука за давање одсуства чиновницима коју је упутио попичитељ правосуђа Стефан Радичевић Суду црноречком.

Vrednotenje, uničenje in načrtovanje

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Dodatno pridobivanje gradiva

Не очекују се допуне.

Sistem ureditve

Pogoji dostopa in uporabniškega območja

Pogoji, ki urejajo dostop

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Pogoji, ki urejajo reproduciranje

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Jezik gradiva

  • srbščina

Pisava gradiva

  • cirilica

Opombe o jeziku in pisavi

Fizične značilnosti in tehnične zahteve

Pripomočki za uporabo

Območje združenih gradiv

Obstoj in lokacija izvirnikov

Obstoj in lokacija kopij

Sorodne popisne enote

Povezani opisi

Področje opomb

Alternativen/-ni identifikator/-ji

Gesla

Nesnovna gesla

Imenska gesla

Gesla glede spola

Identifikator popisa

Identifikator ustanove

Uporabljena pravila in/ali dogovori

Viri

Лисни каталог НБС.

Območje prevzemanja

Sorodni subjekti

Sorodni ljudje in organizacije

Sorodne zvsti