Πεδίο Αναγνώρισης
Κωδικός αναγνώρισης
Р 561/IV/160
Τίτλος
Апелациони суд у Београду Илији Јовановићу
Ημερομηνία(ες)
- 1860-05-07 (Δημιουργία)
Επίπεδο περιγραφής
Τεκμήριο
Μέγεθος και Υπόστρωμα
2 листа формата 34,5х21 cm
Πεδίο Πλαισίου Παραγωγής
Όνομα παραγωγού
(1826-1895)
Βιογραφικό/Διοικητική Ιστορία
Српски државник, правник, дипломата, министар и политичар.
Основну школу учио је у родном месту. 1841. је прешао на школовање у Београд, где је уписао Гимназију. Као ђак Лицеја (од 1846) учествовао је у оснивању Дружине младежи српске 1847. године. Као државни питомац студирао је права у Хајделбергу и Паризу, где је докторирао 1854. године. Због критичких опаски на рачун власти у Србији у брошури "Slaves du Sud ou le peuple Serbe avec les Croates et les Bulgares, Paris, 1853, коју је написао са Милованом Јанковићем, изгубио је државну стипендију, те се вратио у земљу. У новембру 1853. поново је отишао у Париз и довршио студије.
По повратку у Србију укључио се у круг либерала, у коме су били и Милован Јанковић, Алимпије Васиљевић, Јован Бошковић, Владимир Јовановић и други. Сматран је њиховим интелектуалним вођом. Од 1854. до 1859. радио је као државни чиновник. Као секретар Светоандрејске скупштине 1858. године, играо је значајну улогу у смени кнеза Александра Карађорђевића кнезом Милошем Обреновићем. Тада је, захваљујући њему, изгласан и Први закон о народној скупштини. Био је помоћник министра унутрашњих дела и правде 1859—1860. године, када је постао и министар правде у првој влади кнеза Михаила, али је убрзо, као и сви либерали, пао у немилост и пребачен за судију Великог суда. Осуђен је 1864. године, као и друге судије, на три године затвора и лишавање грађанске части, а поводом ослобађајуће пресуде у Мајсторовићевој афери; помилован је следеће године.
6. августа 1867, на Другој скупштини која је одржана у Београду, изабран је за председника Уједињене омладине српске. 1869. постао је димпломатски представник у Цариграду и члан Државног савета. Грујићу је припала част да примерак Устава изгласаног 1869. без одобрења Порте и Русије, преда турском министру Али-паши. Политички утицај Грујића је ових година опао пошто је Јован Ристић преузео вођство либералне групације. Постао је министар унутрашњих дела 1875. и министар правде у Акционом министарству 1875. године, које је водило са Турском 1876—1878. године. У периоду 1880-1892. је био посланик у Цариграду, Лондону, Паризу и Бриселу.
Основну школу учио је у родном месту. 1841. је прешао на школовање у Београд, где је уписао Гимназију. Као ђак Лицеја (од 1846) учествовао је у оснивању Дружине младежи српске 1847. године. Као државни питомац студирао је права у Хајделбергу и Паризу, где је докторирао 1854. године. Због критичких опаски на рачун власти у Србији у брошури "Slaves du Sud ou le peuple Serbe avec les Croates et les Bulgares, Paris, 1853, коју је написао са Милованом Јанковићем, изгубио је државну стипендију, те се вратио у земљу. У новембру 1853. поново је отишао у Париз и довршио студије.
По повратку у Србију укључио се у круг либерала, у коме су били и Милован Јанковић, Алимпије Васиљевић, Јован Бошковић, Владимир Јовановић и други. Сматран је њиховим интелектуалним вођом. Од 1854. до 1859. радио је као државни чиновник. Као секретар Светоандрејске скупштине 1858. године, играо је значајну улогу у смени кнеза Александра Карађорђевића кнезом Милошем Обреновићем. Тада је, захваљујући њему, изгласан и Први закон о народној скупштини. Био је помоћник министра унутрашњих дела и правде 1859—1860. године, када је постао и министар правде у првој влади кнеза Михаила, али је убрзо, као и сви либерали, пао у немилост и пребачен за судију Великог суда. Осуђен је 1864. године, као и друге судије, на три године затвора и лишавање грађанске части, а поводом ослобађајуће пресуде у Мајсторовићевој афери; помилован је следеће године.
6. августа 1867, на Другој скупштини која је одржана у Београду, изабран је за председника Уједињене омладине српске. 1869. постао је димпломатски представник у Цариграду и члан Државног савета. Грујићу је припала част да примерак Устава изгласаног 1869. без одобрења Порте и Русије, преда турском министру Али-паши. Политички утицај Грујића је ових година опао пошто је Јован Ристић преузео вођство либералне групације. Постао је министар унутрашњих дела 1875. и министар правде у Акционом министарству 1875. године, које је водило са Турском 1876—1878. године. У периоду 1880-1892. је био посланик у Цариграду, Лондону, Паризу и Бриселу.
Αποθετήριο
Ιστορικό ενότητας περιγραφής
Πεδίο Περιεχομένου και Διάρθρωσης
Παρουσίαση Περιεχόμενου
Писмена похвала.
Επιλογές, εκκαθαρίσεις και τελική διατήρηση
Чување је неограничено и не планира се излучивање.
Προσθήκες Υλικού
Не очекују се допуне.
Σύστημα Ταξινόμησης
Πεδίο Όρων Πρόσβασης και Χρήσης
Όροι πρόσβασης
Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.
Όροι αναπαραγωγής
У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.
Γλώσσα των Τεκμηρίων
- Σερβικά
Γραφή του υλικού
- Κυριλλικό
Σημειώσεις γλώσσας και γραφής
Φυσικά Χαρακτηριστικά και Τεχνικές απαιτήσεις
Εργαλείο έρευνας
Allied materials area
Εντοπισμός των πρωτότυπων
Εντοπισμός των αντιγράφων
Συνδεόμενες Ενότητες Περιγραφής
Πεδίο Παρατηρήσεων
Εναλλακτικοί Κωδικοί
Σημεία πρόσβαση
Θέματα ως Σημεία πρόσβασης
Όνοματα ως Σημεία πρόσβασης
Genre access points
Αναγνωριστικό περιγραφής
Αναγνωριστικό φορέα τεκμηρίωσης
Χρησιμοποιούμενοι Κανόνες ή Πρότυπα Περιγραφής
Πηγές
Лисни каталог НБС.