Item Р561/III/66 - Писмо Стојана Петровића и Милоша Симића Кр. Фердинанду

Zona de identificação

Código de referência

Р561/III/66

Título

Писмо Стојана Петровића и Милоша Симића Кр. Фердинанду

Data(s)

  • 1876-10-14 (Produção)

Nível de descrição

Item

Dimensão e suporte

2 листа, формата 37х23cm

Zona do contexto

Nome do produtor

(1826-1895)

História biográfica

Српски државник, правник, дипломата, министар и политичар.
Основну школу учио је у родном месту. 1841. је прешао на школовање у Београд, где је уписао Гимназију. Као ђак Лицеја (од 1846) учествовао је у оснивању Дружине младежи српске 1847. године. Као државни питомац студирао је права у Хајделбергу и Паризу, где је докторирао 1854. године. Због критичких опаски на рачун власти у Србији у брошури "Slaves du Sud ou le peuple Serbe avec les Croates et les Bulgares, Paris, 1853, коју је написао са Милованом Јанковићем, изгубио је државну стипендију, те се вратио у земљу. У новембру 1853. поново је отишао у Париз и довршио студије.
По повратку у Србију укључио се у круг либерала, у коме су били и Милован Јанковић, Алимпије Васиљевић, Јован Бошковић, Владимир Јовановић и други. Сматран је њиховим интелектуалним вођом. Од 1854. до 1859. радио је као државни чиновник. Као секретар Светоандрејске скупштине 1858. године, играо је значајну улогу у смени кнеза Александра Карађорђевића кнезом Милошем Обреновићем. Тада је, захваљујући њему, изгласан и Први закон о народној скупштини. Био је помоћник министра унутрашњих дела и правде 1859—1860. године, када је постао и министар правде у првој влади кнеза Михаила, али је убрзо, као и сви либерали, пао у немилост и пребачен за судију Великог суда. Осуђен је 1864. године, као и друге судије, на три године затвора и лишавање грађанске части, а поводом ослобађајуће пресуде у Мајсторовићевој афери; помилован је следеће године.
6. августа 1867, на Другој скупштини која је одржана у Београду, изабран је за председника Уједињене омладине српске. 1869. постао је димпломатски представник у Цариграду и члан Државног савета. Грујићу је припала част да примерак Устава изгласаног 1869. без одобрења Порте и Русије, преда турском министру Али-паши. Политички утицај Грујића је ових година опао пошто је Јован Ристић преузео вођство либералне групације. Постао је министар унутрашњих дела 1875. и министар правде у Акционом министарству 1875. године, које је водило са Турском 1876—1878. године. У периоду 1880-1892. је био посланик у Цариграду, Лондону, Паризу и Бриселу.

História do arquivo

Zona do conteúdo e estrutura

Âmbito e conteúdo

Писмо Стојана Петровића и Милоша Симића Кр. Фердинанду.

Avaliação, selecção e eliminação

Чување је неограничено и не планира се излучивање.

Ingressos adicionais

Не очекују се допуне.

Sistema de organização

Zona de condições de acesso e utilização

Condições de acesso

Грађа је доступна искључиво у читаоници Посебних фондова Народне библиотеке Србије.

Condiçoes de reprodução

У складу са Правилником о коришћењу библиотечке грађе Народне библиотеке Србије.

Idioma do material

  • sérvio

Script do material

  • cirílico

Notas ao idioma e script

Características físicas e requisitos técnicos

Instrumentos de descrição

Zona de documentação associada

Existência e localização de originais

Existência e localização de cópias

Unidades de descrição relacionadas

Descrições relacionadas

Zona das notas

Identificador(es) alternativo(s)

Pontos de acesso

Pontos de acesso - Assuntos

Pontos de acesso - Locais

Pontos de acesso - Nomes

Pontos de acesso de género

Identificador da descrição

Identificador da instituição

Regras ou convenções utilizadas

Fontes

Лисни каталог НБС.

Zona da incorporação

Assuntos relacionados

Pessoas e organizações relacionadas

Géneros relacionados