Identity area
Type of entity
Person
Authorized form of name
Ранковић, Светолик
Parallel form(s) of name
- Ranković, Svetolik
Standardized form(s) of name according to other rules
Other form(s) of name
Identifiers for corporate bodies
Description area
Dates of existence
1863-1899
History
Књижевник. Његов отац Павле у време рођења Светолика био је учитељ у Моштаници, а постао је свештеник након што се породица преселила у Гараши, село у крагујевачком округу, поред Аранђеловца. Нижу гимназију и богословију Ранковић је завршио 1884. у Београду, а потом је отишао у Кијев и тамо свршио Духовну академију. У Кијеву се Ранковић упознао са богословско-филозофским наукама и историјом руске и светске литературе, а највећи утицај на њега оставила су дела Толстоја, Гогоља, Гончарова, Корољенка и других руских писаца. Док је Ранковић био на летњем распусту 1886, разбојници су напали породичну кућу и убили оца Павла, а мајку и остале мучили. Ранковић је успео да побегне и доведе помоћ под околностима сличним онима које су описане у његовом делу „Горски цар“ када говори о хајдучкој похари газда Ђорђа.
Пошто је 1888. завршио Духовну академију Светолик се вратио у Србију и почео да ради као наставник веронауке у гимназији у Крагујевцу. Године 1893. премештен је на службу у београдској Богословији, а 1894. опет бива премештен, у Ниш. Године 1897. усталио се као гимназијски вероучитељ у Београду. Незадовољан својим несигурним статусом у звању привременог вршиоца дужности хонорарног наставника намеравао је да напусти струку. Године 1890. положио је професорски испит с радом „О црквеном беседништву“ са одличном оценом.
Године 1892. објавио је приповетку „Јесење слике“ у часопису Отаџбина. Од туберкулозе је оболео 1897. Опорављао се у Гарашима. Роман Горски цар писан нешто раније у Нишу је објављен као 38. књига „Кола“ Српске књижевне задруге. Спас од туберкулозе је 1898. потражио у манастиру Буково, где је писао свој други роман Сеоска учитељица. У јесен одлази у Херцег-Нови на лечење и тамо је довршио своју најбољу приповетку „Стари врускавац“ и започео свој трећи роман Порушени идеали. Матица српска је наградила Сеоску учитељицу, а Коларчева задужбина је награђује и узима за штампу. Након смрти најмлађег сина 1899. прешао је у Београд, где је умро у 36. години живота. Српска књижевна задруга 1900. је као 62. књигу „Кола“ објавила рукопис Порушених идеала који је Ранковић завршио последњих недеља живота у самртној постељи.
Библиографија: Горски цар, Београд 1897; Сеоска учитељица, Београд 1898; Порушени идеали, Београд 1900; Слике из живота, Београд 1904; Целокупна дела I, II, III „Српски писци“, Београд, 1928;Сабрана дела I, II, Београд 1952.
Пошто је 1888. завршио Духовну академију Светолик се вратио у Србију и почео да ради као наставник веронауке у гимназији у Крагујевцу. Године 1893. премештен је на службу у београдској Богословији, а 1894. опет бива премештен, у Ниш. Године 1897. усталио се као гимназијски вероучитељ у Београду. Незадовољан својим несигурним статусом у звању привременог вршиоца дужности хонорарног наставника намеравао је да напусти струку. Године 1890. положио је професорски испит с радом „О црквеном беседништву“ са одличном оценом.
Године 1892. објавио је приповетку „Јесење слике“ у часопису Отаџбина. Од туберкулозе је оболео 1897. Опорављао се у Гарашима. Роман Горски цар писан нешто раније у Нишу је објављен као 38. књига „Кола“ Српске књижевне задруге. Спас од туберкулозе је 1898. потражио у манастиру Буково, где је писао свој други роман Сеоска учитељица. У јесен одлази у Херцег-Нови на лечење и тамо је довршио своју најбољу приповетку „Стари врускавац“ и започео свој трећи роман Порушени идеали. Матица српска је наградила Сеоску учитељицу, а Коларчева задужбина је награђује и узима за штампу. Након смрти најмлађег сина 1899. прешао је у Београд, где је умро у 36. години живота. Српска књижевна задруга 1900. је као 62. књигу „Кола“ објавила рукопис Порушених идеала који је Ранковић завршио последњих недеља живота у самртној постељи.
Библиографија: Горски цар, Београд 1897; Сеоска учитељица, Београд 1898; Порушени идеали, Београд 1900; Слике из живота, Београд 1904; Целокупна дела I, II, III „Српски писци“, Београд, 1928;Сабрана дела I, II, Београд 1952.
Places
Велика Моштаница код Београда, рођен 7/19. 12. 1863.
Београд, умро 18/30. 03. 1899.
Београд, умро 18/30. 03. 1899.
Legal status
Functions, occupations and activities
Mandates/sources of authority
Internal structures/genealogy
General context
Relationships area
Access points area
Occupations
Control area
Authority record identifier
Institution identifier
Rules and/or conventions used
29. 06. 2017.
Status
Draft
Level of detail
Minimal
Dates of creation, revision and deletion
29. 06. 2017.
Language(s)
- Serbian
Script(s)
- Cyrillic
Sources
Jugoslovenski književni leksikon, Novi Sad, 1984, str. 692-693.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%A0%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B
Maintenance notes
Опис урадио Душан Никодијевић.