Рођен је у Београду 15. августа 1866 године у официрској породици. Како се породица селила тако је и школовање завршио по бројним школама у Србији. Уписао је Природно-математички одсек Филозофског факултета Велике школе 1884. године. По завршеним студијима 1888. године ради најпре као професор математике, земљописа и француског језика у Врању, где је био професор будућем писцу Борисаву Станковићу. Умро је у Београду 1899. године. Боравак у Швајцарској на стручном усавршавању 1894, значајно је утицао на његов заокрет ка књижевној фантастици.

Са писањем приповедака почео је 1885. године а од 1887. године стални је сарадник листа "Стражилово", а касније и других часописа. У књижевности остаје запамћен као представник српског релаизма и иза себе је оставио 31 приповетку, две драме и 7 бајки. Напознатије дело му је збирка приповетки "Арнатуске слике", а најпознатија приповетка са елементима фантастике ”Прича о селу Врачима и Сими Ступици”.

Рано се разболео од тешког нервног поремећаја и умро у 33. години живота.