Рођен је у Голубовцима 02. фебруара 1871. године. Школовање је започео у Подгорици, да би нижу гимназију завршио у Београду, а Учитељску школу у Алексинцу као питомац Друштва св. Саве. Протеран је из Београда после Ивандањског атентата 1899. године, и одлази на Цетиње где ради као учитељ. Изабран је за председника општине Цетиње 1903. године, а од 1905. редовно је биран за народног посланика. Постављен је за члана Главне државне контроле 1907. године, а од 1908. године је и председник Обласног суда. У коалиционој влади Јанка Вукотића 1914. године био је министар унутрашњих дела.
Између два рата бавио се адвокатуром, али је био и акативан у оквиру Црногорске федералитичке странке. У Другом светском рату активно је учестовао у четничком покрету, те је након ослобођења стрељан 1945. године.